Smatra se da je Mesec nastao pri Zemljinom sudaru sa kometom pre otprilike 4,5 milijardi godina. Ovo najbliže nam nebesko telo, udaljeno oko 384.400 km, kreće se oko Zemlje od zapada prema istoku, po blago elipsastoj putanji za 27 dana, 7 sati i 43 minuta. Period Mesečeve rotacije jednak je vremenu njegovog obilaska oko Zemlje pa nam je stoga okrenut samo jednom stranom. Ima približni oblik sfere prečnika 3473,3 km, površine 37,900 000 km². Po površini je 14 puta manji od Zemlje, po obimu 50, a po masi 80 puta, dok je ubrzanje sile teže 6 puta manje nego na Zemlji. Kao tamno telo Mesec dobija svetlost od Sunca koju zatim odbija i reflektuje na Zemlju. Kako se kreće tako se menja veličina njegove osvetljene površine koja je okrenuta Zemlji, pa mu se i izgled menja. Tako nastaju mene.
Mesec nema atmosferu, pa za svaku tačku njegove površine dan traje, tj. Sunce ostaje nad horizontom po 14 naših dana, a slede isto toliko duge noći. Stoga se temperature na njegovoj površini kreću od +120º do –10º preko dana, dok se noću spuštaju na -150º. Na Mesecu nema vode. Njegova je površina prekrivena finom prašinom, čija se debljina kreće između 5 i 25 cm.
Na nama okrenutoj površini uočavaju se tamni i obasjani delovi koji se tumače kao kotline i uzvišenja. Razlikuju se četiri glavne vrste formacija: 1) kotline ili mora, koje zauzimaju više od polovine vidljive površine i od kojih izdvajamo: Crisium, Nectaris, Tranquilitatis, Serenitatis, Nubim, 2) planinski venci, koji nose imena planina na Zemlji: Alpi, Apenini, Pireneji, Karpati, Kavkaz, Kordiljeri; 3) cirkovi ili krateri, kupasti otvori pravilnih oblika, kojih ima preko 32.000, a koji nose imena najpoznatijih svetskih naučnika: Grimaldija, Ptolomeja, Pitagore i drugih; i 4) provalije, duboke po 5-6.000 m, široke do 2 km i dugačke i po nekoliko stotina kilometara.
Nevidljivu stranu Meseca upoznali smo preko snimaka vasionskih letelica, poput sovjetske Lune-3, koja je prve takve informacije pružila pre tačno pedeset godina, oktobra 1959. Krateri na ovoj strani su poneli i imena naših naučnika Ruđera Boškovića i Milana Milankovića.
Privlačna sila Meseca, u manjoj meri i Sunca, uzrokuje na Zemlji plimu i oseku mora i jezera i „disanje" Zemljine kore. Delovi Zemlje okrenuti Mesecu su pod većim uticajem privlačne sile Meseca, dok je centrifugalna sila manja, stoga će težiti da se udalje od središta Zemlje. Delovi Zemlje na suprotnoj strani su pod manjim dejstvom Mesečeve teže, dok je centrifugalna sila veća, pa će i oni težiti da se udalje od središta Zemlje. Zbog Zemljine rotacije i usled opisanog uticaja Meseca, vodene mase će se dizati i spuštati dva puta u toku Mesečevog dana. Slično, samo daleko slabije, dejstvuje i Sunce. Na ovu pojavu u mnogome utiču dubina mora, oblik dna i sama obala, pa su plime niske na otvorenim i u zatvorenim morima (poput Jadranskog), dok su visoke na, recimo, francuskoj obali Lamanša (13 metara) ili u kanadskom zalivu Fandi (15-16 metara).
Da li ste se ikad zapitali kakav bi nam život (istorija, planeta, mi sami) bio kad ne bi bilo Meseca? Plime, na čiji nastanak utiče, usporavaju brzinu okretanja Zemlje, tako što vrše uticaj na čvrsto tlo pod morima. Kao rezultat toga dan je sve duži i dalje će se produžavati sve dok se jednog dana, kroz pedeset milijardi godina, Zemlja i Mesec ne budu skladno okretali oko sebe. To znači da će Zemlja okretati Mesecu samo jednu stranu i da stanovnici jedne hemisfere neće nikad videti Mesec, dok će se stanovnicima druge hemisfere Mesec pokazivati svake noći. Tad će dan i noć biti podjednako dugi i svaki će trajati oko 47 sadašnjih dana.
Plima i oseka će i dalje uticati na usporavanje brzine okretanja Zemlje, dok će Mesec postepeno smanjivati rastojanje od Zemlje. Kad bude dostigao udaljenost od 13.000 kilometara biće razbijen plimom koju će Zemlja u njemu izazvati. Na taj će se način stvoriti prsten oko Zemlje, nalik prstenu oko Saturna, koji će na Zemlju reflektovati Sunčevu svetlost.
Mesec je, kako u životu, tako i u simbolici, posle Sunca najznačajnije nebesko telo. Najčešće se tumači kao ženski simbol (Luna, Selena, Artemida, Kuan-jin, Kvanon, Ikšel, majka Božija Marija), jer pasivno prima svetlo od muškog simbola, Sunca (mnoge religije povezuju boga na nebu sa pojmom Sunca). Žene su često nosile priveske u obliku polumeseca oko vrata (najčešće se prikazuje mesečev srp okrenut na gore ili kako gleda na levu stranu). Iako mu nisu prinošene žrtve kao Suncu, smatrao se „dobročiniteljem" koji utiče na duševnost, ženski rod, majke i čitav narod. Kao „mesečevo kamenje" često se navode biser, opal, selenit i nakit od sedefa, kao odgovarajući metal srebro, a kao mesečevo bilje – biljke koje cvetaju noću.
U našoj narodnoj tradiciji Mesec se, kao i kod Gemana (Mani, Sun), smatra muškim simbolom. Naš narod veruje da Mesec, junak nebeski, živi slično ljudima. Ima majku, brata (Sunce), sina mesečića, sestru Danicu, ali i ljubu, munju od oblaka. Narod ga zamišlja kao bledog momka sa zlatnim rogovima na glavi, koji je dobar čobanin zvezdanom stadu, ali i noćni putnik i iskusni vojnik. Veruje se da leči bolesne, daruje mladost i plodnost, ali i oduzima pamet.
Čest je motiv u bajkama, zagonetkama, pitalicama. Prenosimo vam samo neke od njih: Jede se kao Mesec. Mesečina kao dan. Sija kao tiganj na mesečini. Beli konj sve polje preleti, kopito ne pokvasi. Vo belonja leži među hiljadu ovaca. Ne jedu ga a jede se često, čim promeni mesto. Pola hleba na planini stoji. Puno rešeto lešnika, a među njima orah. Turska kapa iza brda klima. U noći svetao a u dne taman.
Zar čudi onda što je čovek od davnina želeo da osvoji i zagospodari Mesecom? Od prvih snimaka Meseca, uzetih oktobra 1959. godine i spuštanja na Mesec deset godina kasnije, pa sve do danas, Mesec je predmet brojnih rasprava, počevši od možda najžešće: da li je čovek ikada osvojio Mesec?
Mnogi, naime, skeptci smatraju da američki astronauti uopšte nisu bili na Mesecu, dok drugi veruju da su bili, ali da snimci nisu načinjeni na Mesecu, već na Zemlji. Stoga se i dan danas nižu brojna pitanja: otkud to da u okolini i po modulu nema prašine podignute nakon spuštanja, kako to da su otisci stopala na Mesečevoj površini preduboki za gravitaciju koja na njemu vlada, zašto se senke pružaju u različitim pravcima i zašto su različite dužine, zašto nema zvezda na nebu i tako dalje. Ako ste zainteresovani i za drugu stranu medalje, posetite Internet stranice navedene na kraju teksta.
I pored intrigantnih pitanja, u udžbenicima i enciklopedijama širom sveta i dalje stoji da su decembra 1968. godine prvi ljudi u kosmičkom brodu Apolo-8 stigli do Meseca, obišli ga deset puta i vratili se na Zemlju, a da su 20. jula 1969, pre tačno četrdeset godina, nakon uspešnog spuštanja Apola-11 na Mesec, prvi ljudi Nil Armstrong i Edvin Oldrin, stupili na njegovu površinu. Čuvena je Armstrongova rečenica, koju je izgovorio tom prilikom: „Ovo je mali korak za mene, ali veliki za čovečanstvo."
Treba napomenuti još i to da ugovor UN-a koji je stupio na snagu 1984. godine zabranjuje državama i fizičkim licima vlasništvo nad nebeskim telima kao što je Mesec. Denis M. Houp je, međutim, 1980. godine prijavio vlasnička prava na Mesec. Kako se tokom osam godina, koliko je vreme žalbe, niko nije usprotivio ovom potezu Houp je osnovao firmu koja ima pravo prodaje parcela na Mesecu. UN i Međunarodna astronomska zajednica smatraju Houpov potez prevarom.
Ostaje nam još samo da vas pitamo mislite li o ovim stvarima i događajima dok sedite na klupi ili travi sa rukom oko voljene devojke i posmatrate pun Mesec? Ukoliko ste, poput samog Meseca, nepopravljivi romantik i žudite da saznate kako bi izgledalo stupiti na površinu ovog čarobnog nebeskog tela, preporučujemo vam da pročitate dela najpoznatijih autora na polju naučne-fantastike ili pogledate filmove na tu temu. Ukoliko, naravno, to već niste uradili.
Literatura:
Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1978.
Hans Biderman, Rečnik simbola, Beograd, 2004.
Džejms Džins, Svemir, zvezde, atomi, Zagreb, 1947.
Narodne umotvorine, Novi Sad, 1972.
Janko Levnaić, Trava od devet mrakova, Gornji Milanovac: Lio, Valjevo: Contex, 2008.
http://static.astronomija.co.rs/nauke/istorija/45godina/45godina.htm
http://montenegrina.net/pages/pages1/likovna_umjetnost/zlatni_ramovi_brace_bocaric1.htm
Tamara Lujak