Zovem se Bojan Aleksić, iz, nekad moćne, sad malene, Kule sam, imam 24 godine i muzikom se bavim praktično od kad sam bio klinac, tamo od početka osnovne, pa se to postepeno razvijalo. Negde sam 14-15 godina sam se dohvatio gitare i tu je rođena ljubav na prvi udarac po žicama koji je katastrofalno zvučao, ali znao sam u tom momentu da ja želim to da radim zauvek. Pišem svoje tekstove i muziku, sviram ih i pevam i posvećujem svakoj pesmi posebnu pažnju jer ne umem da pišem prazne pesme koje se pišu samo da bi se pisale. U svakoj pesmi implementujem deo sebe ili deo oseanja ka osobi / stvari o kojoj pišem, tako moje stvaralaštvo funkcioniše. Bez muzike bih bio samo ljuštura od čoveka, jer ne bih imao svoj jedini pravi ventil na koji mogu da izbacim svaku emociju koju posedujem, te bih doživeo imploziju.
Ideju za album sam imao odavno, samo je bio uvek veliki problem pretvoriti je u opipljiv materijal, što zbog manjka ljudi, što zbog manjka novca i prostora za rad. Srećom, snašao sam se i sa par prijatelja ostvario neverovatnu saradnju, te smo napravili ovo malo remek-delo, na koje sam toliko ponosan, da nemam pravi termin u našem jeziku da se izrazim proporcionalno.
Ima albuma, "Ako Te Ima", sam odabrao iz razloga što se ja baš ne bavim tim pojmom Boga, nije da ne verujem, niti da verujem, samo se ne bavim time. Taj naslov je više aludiranje na to da - ako si tu, pomozi ponekad, majku mu.
Album je moj solo projekat, Chavez mi je pseudonim u svetu muzike (i nadimak inače), i već vučem dobru popularnost pod njim. Svaki tekst i muzika su moji, sa time što različiti ljudi sviraju različite stvari na njemu, i ovom prilikom ih pozdravljam i neizmerno zahvaljujem.
Pesme su pretežno akustične, i pripisujem ih rok muzici, jer sam na tome odrastao, to slušam i to težim da pravim jer mi je najbliže i najdraže, moj svet. Ima par ispada u malo trvđi metal zvuk na dve pesme, i smatram da sam vrlo lepo uskladio sve to.
Svaki tekst je poseban. Svaki je posvećen nekome. Svaki nosi neverovatnu težinu i priču iza sebe, ali ta priča možda ne mora uvek da se zna, već je čar u tome da se ljudi, koji prvi put slušaju, pronađu negde u njoj, povuku paralelu i klimnu glavom u znak razumevanja toga šta je pesnik hteo da kaže.
Sve u svemu, ovaj album u sebi sadrži sve želje, pobede, padove, suze i osmehe jednog čoveka koji je sve to pretvorio u stihove i muziku i ima jednu veliku želju da to podeli sa drugim ljudima.