U filmu Jacob's Ladder, anđeo-kiropraktor je ispričao čoveku na samrti o učenju Meštara Ekharta, koje kaže da je jedini deo nas koji pati u Paklu onaj koji se opire promeni - dok na kraju ne sagori i neizbežno joj podlegne. Promene teže da nas približe božanskom u nama i oko nas, a smrt je tu ona poslednja i vrhunska transformacija. Naša sopstvena nemogućnost da se sa ovim do kraja pomirimo rađa neizlečiv osećaj gubitka, koji možda nije daleko od definišućeg faktora ljudskog usuda. Teret gubitka je neizbežan kao i smrt, samo je jedan lek za oba - prihvatanje.
Nežitov najnoviji uradak je dosije, magijski dnevnik ako vam je tako milije, mukotrpnog puta do konačnog postignuća takvog prihvatanja. Nenadoknadiv lični gubitak i suočenost iz novog ugla sa realnošću opstanka u zemlji koja je trenutno u procesu silaska sa post-socijalističkog konja na neoliberalno-neokolonijalnog magarca odgurali su stilske odlike zacrtane njegovim radovima objavljenim za kultni ODDOT pravo u - pop, od svih mogućih pravaca. Što je i logično - kvalitetnom materijalu retko je potrebno dodatno guranje u ekstreme. Minimalna, čista ali u isto vreme i sirova, garažna produkcija, Nežitov skoro hip-hop vokalni pristup u potpunosti orijentisan na lirički sadržaj i obilato zaodenut ženskim vokalima, povremena klavirska zakucavanja, semplovani udari orkestra i na momente istinski melanholične partije žive gitare odlikuju ovaj venac lepo uobličenih pop pesama; bez soliranja, bez nonsensa, samo intenzivni stihovi i refreni koji se pamte. Trojaka otkrivenja za YouTube generaciju.
Album možete nabaviti ovde.