Peta godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije



Sviđa ti se? Javi ostalima!



 

Prva Evropa gleda novu Evropu – Strip u Srbiji 2016. svedoči o svom vremenu i prostoru kroz izložbe, jubileje i svetske uspehe

Peta godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije otvorena je 1. novembra u Domu omladine Beograda • Godina jubileja: vek i po profesionalnog rada, četrdeset godina od osnivanja grupe „Beogradski krug 2“ i trideset godina od osnivanja prvog nacionalnog udruženja • Srpski i regionalni autori objavljuju na svim kontinentima • Sistem kurseva i škola za odgajanje podmlatka je u Srbiji dobro uspostavljen

U plavim i žutim bojama, lepa vinčanska sveštenica, pripadnica prve evropske civilizacije od pre 6 000 godina, janusovski osmatra našu prošlost i budućnost. Ovo je slika Zorana Tucića sa motivima stripa „Treći argument“, koji po pričama Milorada Pavića i scenariju Zorana Stefanovića, čitaocima u Francuskoj upravo priča o predstojećoj sudbini Evrope i čovečanstva.
Tucićeva ilustracija oglašava glavni godišnji događaj za naš profesionalni strip — Petu godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS) koja se održava od 1. do 13. novembra u galeriji Doma omladine Beograda. Izložbu su u utorak, 1. novembra, u 19 časova otvorili Rade Tovladijac, predsednik USUS, kao i ugledna imena stripa i kulture — Ljubomir Kljakić, Bojan M. Đukić i Slobodan Ivkov, povodom dva važna jubileja stripskog udruživanja kod nas.
Biće predstavljeni radovi preko 250 likovnih umetnika i scenarista iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja gde žive članovi udruženja. Mnoge od radova je publika u Evropi, Aziji i Americi već čitala, ali neki će biti i premijerno predstavljeni. Izlažu se digitalni otisci stripskih tabli koje prikazuju veliki žanrovski dijapazon srpskih umetnika — od satiričnog, preko realističkog, do avangardnog stripa. Kao i svake godine, USUS, uz velikane i doajene stripa poput Laze Sredanovića ili Jovana Stojanovića iz Pariza, izlaže i radove onih koji tek ulaze u svet profesionalne umetnosti —nagrađivane mlade umetnice Senke Milutinović iz Beograda (r. 1999), Katarine Mičić iz Leskovca i Mine Nikolić iz Kragujevca (r. 2002).

USUS u 2016. godini

Udruženje stripskih umetnika Srbije je i tokom 2016. godine imalo važne izlagačke, pedagoške i izdavačke delatnosti.
USUS je iniciran 2008, kao obnova Udru­že­nja strip auto­ra Sr­bi­je (1986-1992). Ima preko 300 članova i među najvećim je profesionalnim udruženjima ove vrste u Evropi. Svoje projekte radi u saradnji sa ustanovama u zemlji i svetu, a najviše sa Domom omladine Beograda  i Francuskim institutom u Srbiji. Osim Tovladijca, članovi Upravnog odbora su i Lazo Sredanović, Branislav Kerac, Dragan Lazarević (potpredsednik) i Marko Stojanović.
Pedagoški program Udruženja sprovodi se u Školi stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ (postoji od 1992) u Dečjem kulturnom centru u Beogradu, pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića, kao i preko škola i kurseva u desetak gradova Srbije i regiona.
Neki od najpoznatijih programa tokom 2016. su održani u Domu omladine Beograda, poput medijski veoma zapaženog ciklusa tribina o zabranjenim temama srpskog i jugoslovenskog stripa „Sred četkica, bajoneta...“ uz učešće glavnih stručnjaka, ili popularne Škole vizuelnog pripovedanja pod vođstvom Borivoja Grbića, kao odeljka Škole „Đorđe Lobačev“.
Na redovnoj godišnjoj skupštini koja se takođe održala 1. novembra, USUS je imao komemorativni deo posvećen kolegama preminulim prethodnih godinu dana, među kojima su i Nebojša Vuković – Nele (1971-2015), Borislav Stanojević (1953-2015), Risto Banić (1947-2016), Zoran Savković Džeri (1950-2016) i Veljko Nikitović (1948–2016).
Za zasluge na društvenom planu, Udruženje stripskih umetnika Srbije dobilo je 2016. zvanje „Vitez Umetnosti“ koje dodeljuju princeza Linda Karađorđević i Kraljevski red vitezova.

Srbija je posebna u Evropi po — udruživanju

Moderni strip se kod nas profesionalno radi već vek i po, a u Srbiji danas, osim USUS, deluje pedesetak udruženja, škola, ustanova i grupa koje međusobno čine dobrovoljnu mrežu. Ovaj model srpskog organizovanja je specifičan u Evropi, a u 2016. slave se dve značajne godišnjice profesionalnog udruživanja kod nas.
Naime, od 1974. strip u Srbiji se više kulturološki i teorijski vrednuje kroz tumačenja Žike Bogdanovića, Ranka Munitića, Ljubomira Kljakića i drugih, najviše kroz časopise „Pegaz“, „Kultura“ i „Student“.  U takvom okviru je pre 40 godina, u novembru 1976, umetnik i kulturni aktivista Bojan M. Đukić registrovao „Be­o­grad­ski krug 2“,  grupu koja  će kasnije postati jedna od najznačajnijih u Evropi, čiji je rad doveo i do drugih esnafskih udruživanja, sve do USUS.
Zatim je, po ideji Slobodana Ivkova iz 1984. godine, počelo i šire esnafsko udruživanje stripara u Jugoslaviji. U Zagrebu je 1985. osnovano Društvo autora stripa Hrvatske, a u Be­o­gra­du je 1986. odr­ža­na osni­vač­ka skup­šti­na Udru­že­nje auto­ra stri­pa So­ci­ja­li­stič­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je (kasnije Udru­že­nja strip auto­ra Sr­bi­je), gde je uče­stvo­va­lo 48 čla­no­va, pre­te­žno iz Be­o­gra­da, No­vog Sa­da i Gor­njeg Mi­la­nov­ca, ali i dru­gih gra­do­va.  Pred­sed­nik USAS je po­stao Ži­ka Bog­da­no­vić, pot­pred­sed­nik Lju­bo­mir Klja­kić, se­kre­tar Alek­san­dar Ti­mo­ti­je­vić, a čla­no­vi pred­sed­ni­štva Zdrav­ko Zu­pan, Zo­ran Đu­ka­no­vić, La­zar Sta­no­je­vić, Želj­ko Pa­hek, Bo­jan M. Đu­kić i Mom­či­lo Ra­jin. Pred­sed­nik od­bo­ra sa­mo­u­prav­ne kon­tro­le bio je Jo­van Ni­ko­lić, a Ko­mi­si­je za pri­jem u član­stvo Bra­ni­slav Ke­rac. Po­dr­šku je pru­ži­o Sa­ve­z so­ci­ja­li­stič­ke omla­di­ne Sr­bi­je, a Dom omla­di­ne Be­o­gra­da je ­dao pro­sto­ri­je za rad.
Po iz­ve­šta­ji­ma sa skup­šti­ne od pre trideset godina vi­de se ve­li­ka oče­ki­va­nja i na­ra­sli duh profesije: „Pri­mar­ni za­da­tak udru­že­nja je, ka­ko je u sta­tu­tu i na­gla­še­no — una­pre­đe­nje strip kul­tu­re na na­šem pod­ne­blju, bri­ga o pra­vil­nom dru­štve­nom i kul­tur­nom vred­no­va­nju strip stva­ra­la­štva. Kre­nu­lo se od po­čet­ka, jer sve što do sa­da ima­mo su ra­do­vi na­ših auto­ra ra­za­su­ti po no­vi­na­ma i ma­ga­zi­ni­ma kao i tek­sto­vi i stu­di­je ko­je se ba­ve ovim me­di­jem. Ve­ru­je­mo da će ova dva ne­dav­no oform­lje­na udru­že­nja (u SR Hr­vat­skoj i SR Sr­bi­ji) do­pri­ne­ti pra­vom tret­ma­nu i va­lo­ri­zo­va­nju ovog me­di­ja u na­šoj sre­di­ni što im i je­ste pri­mar­ni cilj.“ (YU strip ma­ga­zin, br. 79/80, mart 1986, str. 59)
Godina 1986. je važna i zbog iz­lo­žbe Ju­go­slo­ven­ski strip 1935-1985. koja je odr­ža­na u Sa­lo­nu mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du, kao i izložbe Ju­go­slo­ven­ski strip 1866-1986. u Ju­go­slo­ven­skom kul­tur­nom cen­tru u Pa­ri­zu, što je bila obnova većeg objavljivanja naših stripara  u inostranstvu.

                         Velikan Aleksandar Hecl i druge godišnjice               

Spisak velikih godišnjica se ovim ne iscrpljuje.  Udruženje stripskih umetnika Srbije neguje uspomenu i na velikana evropske umetnosti, crtača, slikara i scenaristu Aleksandra Hecla iz Zemuna (1926-1991), povodom devedeset godina od rođenja i četvrt veka od smrti, ali i početka njegovog rada u „Pionirima“ (1956) kao i izlaska jedine monografije „Aleksandar Hecl — Umetnost ilustrovanja“ (1996).
Tu su i jubileji vezani za značajnog karikaturistu i strip crtača Jovana Pešića (1866–1936). osamdeset godina časopisa „Mika Miš“, jednog od najboljih u Evropi (1936); 70 godina od ideološke zabrane stripa od strane KPJ (1946); 60 godina osnivanja „Dečjih novina“ (1956); pola veka časopisa  „Pingvin“ i „Miki“, ali i Asteriksa na srpskom jeziku sa epizodom „Zvezdoje i Kleopatra“ (1966) .
Pre 40 godina je objavljivan strip Nikole Maslovare Maslija „Marko Kraljević i družina“ u „Politikinom Zabavniku“ (1976), a tu je i 30 godina časopisa „Val strip“ (1986).
Pre četvrt veka, 1991, objavljen je fanzin „Alas! Comics“ („Avaj! Strip“) Aleksandra Zografa; izašao je jedan broj „Politikinog zabavnika“ na ruskom jeziku; Branislav Kerac i Željko Pahek počeli su da objavljuju u Sjedinjenim Američkim Državama, a u Jugoslaviji je izašao prvi album serijala „Čuvari zaboravljenog vremena“ Miroslava Marića i Vujadina Radovanovića, kojeg sada digitalno čita ceo svet. Obeležavamo i 20 godina časopisa „Strip mania“, „Lavirint“ i „Striper“, superjunaka „Kapetana Nitrata“ po scenarijima Borislava Stanojevića, ali i prve izložbe Leskovačke škole stripa, te osnivanja  Zaječarske škola stripa (1996).
A pre 15 godina, 2001, pojavio se pred francuskim čitaocima strip Gorana Skrobonje, Dražena Kovačevića i V. Vesovića „Točak“ — pobednik evropskog konkursa „Glena“ za najbolji novi strip.
Sve ovo svedoči o dubokoj ukorenjenosti našeg stripa u domaću i svetsku kulturu i podseća na veliki umetnički, kulturni i vaspitni značaj koji umetnost vizuelnog pripovedanja ima za naše društvo.







Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Ne propustite ni jedan tekst!

Pretplatite se besplatno na nedeljni pregled tekstova objavljenih na HC-u. Svakog ponedeljka u vašem e-sandučetu.