Tamara Lujak: Fantastika u slikarstvu: Džon Bauer

 

Džon Albert Bauer (1882–1918) bio je švedski slikar i ilustrator. Bavio se pejzažima i mitologijom, ali je slikao i portrete. Najpoznatiji je po ilustracijama ranih izdanja antologije švedskog folklora i bajki „Među patuljcima i trolovima“.

 

Na početku svoje karijere putovao je po Laponiji, Nemačkoj i Italiji, i te kulture su duboko uticale na njegov rad. Nakon putovanja u Italiju, njegova dela su pokazivala elemente renesanse iz 14. veka. Slike prinčeva i princeza imale su elemente flamanskih tapiserija, pa čak je i odeća trolova bila naborana, slično drapiranoj odeći koja se viđa na antičkim rimskim skulpturama.

 

Slikao je i ilustrovao u romantičnom nacionalističkom stilu, delimično pod uticajem italijanske renesanse i laponske kulture. Većina njegovih dela su akvareli ili grafike u monohromatskim ili prigušenim bojama. Radio je i uljane slike i freske. Njegove ilustracije i slike proširile su razumevanje i uvažavanje švedskog folklora, bajki i pejzaža.

 

Bauerova omiljena tema bila je švedska priroda. Još od malih nogu lutao je mračnim šumama Smolanda zamišljajući sva stvorenja koja tamo žive. Njegove slike često su uključivale detaljne prikaze biljaka, mahovina, lišajeva i pečuraka koje se nalaze u švedskim šumama.

 

Bauer je razvio tehniku koja je zahtevala mnogo vremena prilikom slikanja: počeo bi sa malom skicom, ne većom od pečata, sa samo osnovnim oblicima. Zatim bi napravio drugu, malo veću skicu, sa više detalja. Skice su progresivno rasle u veličini i detaljima dok rad ne bi dostigao svoju konačnu veličinu.

 

 Većina originala za knjigu „Među patuljcima i trolovima“ kvadratne su slike veličine 20-25 centimetara. Crtao je po svemu što mu je bilo pri ruci, od korišćenog kancelarijskog materijala do poleđine koverte. Mnoge njegove skice podsećaju na crtane trake (strip), u kojima slike postaju sve veće i detaljnije.

 

Radio bi nekoliko verzija iste slike, kao što su one na kojima je prikazan letnji i zimski motiv. Nije poštovao tradicionalnu hijerarhiju u medijima ili tehnikama tog vremena. Mogao je da napravi kompletan rad olovkom ili ugljem, podjednako dobro kao i skicu u ulju.

 

Od malih nogu, Bauer je morao da prilagodi svoje ilustracije savremenoj tehnici štampe. Pun kolor je bio skup, pa su ilustracije rađene u jednoj boji plus crnoj. Kako se proces razvijao i njegova dela su postajala sve traženija, njegove slike su na kraju štampane u punom koloru.

 

Najpoznatije Bauerove slike su njegovi akvareli, tehnika koju je koristio za ilustracije knjiga i časopisa; naizmenično je koristio akvarel i gvaš. Kada je stvarao ilustracije, ponekad bi mešao dva stila, jer mu je bila potrebna i brzina akvarela i kontrast i impasto[1] koje je gvaš pružao. Ovi vodorastvorljivi i brzosušeći stilovi omogućavali su Baueru da radi na svojim slikama do poslednjeg trenutka pre roka, što je bio sklon da radi.

 

Bauer je većinu svojih glavnih dela stvorio u ulju na početku karijere. Od 1903. do 1905. godine naslikao je nekoliko portreta i pejzaža pod uticajem ekspresionizma. Kao i u svojim ranijim radovima na akademiji, pokazao je interesovanje za velike freske i, nakon posete Italiji, to interesovanje je poraslo. Njegova prva prilika da stvori veliko delo koristeći ovu tehniku bila je 1912. godine, kada je završio fresko-seko mural „Vil-Valareman“, dimenzija 1,5x1,5 metara.

 

Bauerov poslednji veliki rad bila je uljana slika za auditorijum u Karlskrunskoj školi za devojčice, 1917. godine. Na njoj je prikazana Freja, staronordijska boginja ljubavi, rata i magije. Njegova žena Ester pozirala je naga za tu sliku. Bauer je prikazuje kao snažnu, senzualnu i moćnu.

 

Bauer, Ester i njihov trogodišnji sin poginuli su 20. novembra 1918. godine kada je brod SS Per Brahe, koji je plovio za Stokholm, potonuo u jezeru Vetern, usmrtivši 24 osobe na brodu. Dana 18. avgusta 1922. godine, Bauerovi su sahranjeni na groblju Ostra u Jonkopingu.