Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli u srce kad ste bili mali. Sada je prilika da se potsetimo starih prijatelja koje smo stekli još u ranoj mladosti, kad je nebo bilo plavo, dan vedar, a po koji paperjasti oblak iznad naših glava beo poput malenog cveća u bašti.
Džejms Metju Bari
Džejms Metju Bari (1860-1937) bio je škotski romanopisac i dramatičar. Njegovo najpoznatije delo je roman za decu „Petar Pan i Vendi“, priča o dečaku Petru Panu, koji živi u izmišljenoj zemlji Nedođiji i ne želi da odraste.
Džejms Metju Bari je rođen 1860. u mestu Kirijemjur u Škotskoj, kao jedno od desetoro dece. Njegov otac Dejvid Bari bio je dobrostojeći krojač, a majka Margaret Ogilvi književnica. Iako su imali devetoro dece, majčin miljenik bio je Dejvid, koji je preminuo u najranijem detinjstvu.
U trinaestoj godini Džejms napušta rodno selo. Zainteresovao se za pozorište i književno delo Žila Verna i u Edinburgu završava univerzitet, nakon čega se zapošljava kao novinar u „Notingemskim novinama”. Uporedo sa uspešnom novinarskom karijerom, počeo je da piše kratku prozu i drame.
Godine 1885, seli se u London, gde živi kao samostalni pisac. Od 1880. književni uspesi i pozitivne kritike otvaraju mu vrata slave. Najpre doživljava uspeh sa knjigom o životu osmogodišnje devojčice koja se brine o braći posle smrti majke, koju naslovljava majčinim imenom, „Margaret Ogilvi”. Osim pozitivnih kritika, Bari u Londonu doživljava i finansijski uspeh.
U isto vreme počinje aktivnije da se zanima za pozorište gde upoznaje svoju buduću suprugu, glumicu Meri Ansel, drugu najvažniju ženu u njegovom životu. Venčali su se 1894. godine. Iako su izgledali kao savršen par, u ovom braku oboje su bili nesrećni. Ožalošćen zbog svog neproživljenog puberteta, pisac je izbegavao fizičku intimu (ne zna se da li je u pitanju fizička ili psihička deformacija), tako da je par ostao bez dece iako ih je obožavao. To ga još više udaljuje od Meri Ansel, koja je želela da bude majka.
Tih godina piše svoje najbolje drame, ali njegovo delo ostaje u senci „Petra Pana”, njegovog najpoznatijeg književnog junaka. Petar Pan je nestašni dečak koji može da leti i nikad ne stari. Provodi svoju beskrajnu avanturu na malom ostrvu Nedođija kao vođa bande, Izgubljeni dečaci. U dodiru je sa sirenama, vilama, gusarima, Indijancima i povremeno sa decom izvan Nedođije.
Bari je dočekao i filmsku verziju svog junaka, film „Petar Pan“ iz 1924. godine, u režiji Voltera Brenona. Umro je 1937. u Londonu, kao cenjen pisac i ugledan čovek. Sahranjen je u rodnom Kiriemuiru, pored svojih roditelja.
Bari je napisao Petra Pana kao posvetu sinovima svojih komšija i prijatelja Artura i Silvije Levelin Dejvis. Silvija Levelin Dejvis bila je treća najznačajnija žena u piščevom životu. Bio je očaran njenom lepotom.
Pisac je počeo često da se pojavljuje u domu svojih novih prijatelja, što je nerviralo Artura, Silvijinog muža, mladog i ambicioznog pravnog zastupnika. Bari je znao da je ona zaljubljena u svog muža, ali je bio srećan ulogom surogat-oca dečacima Levelin Dejvisovih.
Mnoge priče koje je Bari pričao dečacima završile su u zbirci pripovedaka „Mala bela ptica“ u kojoj se prvi put pojavljuje ime Petra Pana, a porodica Levelin Dejvis postaje prototip za porodicu Darling iz priča o Petru Panu.
Silvija je brižna i nežna gospođa Darling. Gospodin Darling je drska karikatura Artura Levelina Dejvisa. Dečaci su Izgubljeni dečaci, a Majkl Levelin Dejvis – Petar Pan. Lik Vendi Darling omaž je pokojnoj kćerci Barijevog prijatelja V. Henlija, Margaret Henli, koja je umrla sa šest godina. Dvadesetih godina 20. veka "Vendi" se izgubila iz naslova.
Kao inspiracija za lik keruše Nane poslužilo mu je štene bernandinca, koje su Bari i njegova supruga, glumica Meri Ansel, dobili na poklon tokom svadbenog putovanja u Švajcarsku.
Bari je naručio statuu Petra Pana od vajara Džordža Fremptona, koja je postavljena preko noći u Kensington Gardensu aprila 1912. kao iznenađenje za decu Londona. Šest drugih statua je izliveno iz originalnog kalupa i izloženo širom sveta. Godine 2002, Petar Pan se pojavio na seriji britanskih poštanskih maraka koje je izdala Kraljevska pošta na stogodišnjicu rađanja njegovog lika.
Deo Barijevog života tokom kojeg je napisao svoja najznačajnija dela, među kojima je i „Petar Pan” poslužio je kao inspiracija za snimanje filma „U potrazi za Nedođijom“, u kome naslovnu ulogu, Barijev lik, glumi Džoni Dep.
Mit o Petru Panu postao je jedan od najvećih kulturoloških fenomena 20. veka, a zemlja Nedođija arhetip svih imaginarnih mesta, zahvaljujući popularnosti ovog romana, filmskim verzijama, i samih težnji i mašte Džejmsa Barija.
Nastaviće se...
