Strip, umetnost u malom



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Potreba da se kroz sliku ispriča priča poznata je još u praistorijskoj umetnosti i opstala je, u različitoj formi, do današnjeg dana. Od murala, preko grafita do štafelaja, slike i crteži nam svakodnevno oduzimaju dah. Kako to da čarolija (ne)pokretne slike nikako ne prestaje?

       Nesumnjivo je da ima osrednjih i loših crtača, ali se strip ipak može podvesti pod umetnost i možda u tome i leži njegova tajna. Svakako da dobar crtež „prodaje“ dobra priča (i obrnuto). Možda deo tajne leži u temama koje strip obrađuje: od političkih, dečijih, porodičnih, preko avantirističkih, kriminalističkih, (naučno)fantastičnih i hororističnih do erotskih i pornografskih.

       Malo je zemalja koje se mogu pohvaliti tolikim izborom tema i šarolikošću kvaliteta kao Italija. Nedavno je u Beogradu u Italijanskom institutu za kulturu, u ulici Kneza Miloša 56,  otvorena izložba „Oblačići u štampi – Kratka istorija stripa“ povodom sto godina od izlaska prvog broja časopisa Corriere dei Piccoli (27. decembra 1908), koji je na svojim stranicama prvi objavio iscrtane priče u vinjetajma sa tekstovima upisanim u oblačiće.

       Autor izložbe Andrea Placi pokušao je da predstavi preko hiljadu izdanja koja su označila razvojni put italijanskog stripa (pomenuti Corriere dei Picoli koji sedamdesetih godina postaje Corriere dei Ragazzi, Pasquino, Il pupazzetto, Corriere della Sera list koji je objavljivao „priče bez reči“ kao mesečne dodatke, Dečije novine, Novellino, Grandi avventure, Linus i Eureka prve revije specijalizovane za stripove, Frigidaire, Orijent Ekspres, Korto Malteze, Komik Art, Frižider, Blue, erotski magazin, jedini koji se danas bavi stripom u Italiji), kao i najslavnija imena italijanskog stripa poput Kazimira Teja, Luiđija Arnalda, Valtera Molina, Guida Bucelija, Alfreda Kjaporija, Serđa Bonelija, Alfreda Kastelija, Huga Prata, Ticijana Sklavija, Đanfranka Manfredija, Federika Memole, Filipa Skocarija, Dina Batalje, Đan Luiđi Bonelija, Roberta Raviola Magnusa, Milo Manare, Žana Žiroa Moebijusa i mnogih drugih.

       Naziv izložbe „Oblačići u štampi“ nije slučajan. Tim se imenom na italijanskom (fumetto) označavaju stripovi koji su nastali u periodici, za razliku od, recimo, američkih stripova rođenih u dnevnoj štampi. U početku su se koristile didaskalije u stihu ispod ilustracija umesto oblačića, ali je ime, kao i kasniji način pisanja teksta, ipak opstao.

       Okrenuti mlađoj čitalačkoj publici ovi prvi stripovi su bili edukativnog karaktera. Kako je stasavao strip je poprimao satiričnu formu, da bi dvadesetih godina XX veka postao jedno od glavnih oružja političke propagande. Tridesetih godina počinju da se upotrebljavaju oblačići (koji su se pojavljivali i ranije, ali u listovima za decu), kada se strip okreće starijoj publici. Četrdesetih godina XX veka stripovi su bili zabranjeni, ali su urednici ipak pronalazili načina za njihovo objavljivanje. Po završetku Drugog svetskog rata tržište je preplavljeno stripovima. Štampaju se već objavljene priče ali se pojavljuju i nove, čije su radnje duže i razrađenije te se slobodno može reći da je strip neka vrsta naslednika romana u nastavcima.

       Pedesetih godina izlaze prve sveske najrazličitijih formata i rađaju se prvi junaci poput Teksa Vilera i Koko Bila. Osetan je uticaj američke škole, koja će dugi niz godina biti prisutna na italijanskom tlu, zahvaljujući Diznijevim likovima, prvenstveno, Mikiju Mausu i Paji Patku, ali i Mandraku, Fantomu, Flašu Gordonu i drugima. Šezdesetih godina rađa se Zagor, Komandant Mark, Dijabolik, sedamdesetih Alan Ford, Valentina, Korto Malteze, Ken Parker, Mister No, Satanik, Kriminal, osamdesetih Marti Misterija, Click!, Dilan Dog, dok devedesete obeležavaju Rat-Man Leonarda Ortolanija, nastao kao parodija na Betmena, kao i stripovi nastali pod uticajem japanskih mangi, časopis Kapa Magazin i pojava specijalizovanih knjižara-striparnica.

       Početak XXI veka obeležavaju Monster Allergy i W.I.T.C.H. Elizabete Njone, prvi strip u Diznijevoj produkciji koji prikazuje „ljudske“ junake i postiže veliki uspeh kod mlađe ženske publike.

       Kad spomenusmo žensku publiku, ima li devojke koja nije bila zaljubljena u Zagora ili Korta? Ima li dečaka koji nije čitao Alana Forda u školi ispod klupe, ili ga menjao za Komandanta Marka? Današnje generacije teško da su stasavale uz pomenute junake. Internet je možda zgodna prilika da se propušteno nakoknadi. Ukoliko smo vas zainteresovali za svet stripa posetite izložbu u Italijanskom institutu za kulturu koja traje do 20. marta. Ako vam je Institut daleko posetite sledeće stranice i otkrite junake kojih smo se u ovom tekstu samo dotakli: http://www.stripovionline.com, http://www.libellus.hr, http://www.comicart.dk, http://www.stripoteka.com/, http://www.rastko.org.yu/strip/index_c.html. Ako prelistate dosadašnje brojeve Helly Cherry-ja i pregledate strip specijale 46, 47, 66, 67, 76, 77, upoznaćete se sa mladim domaćim strip autorima i shvatiti zašto je strip umetnost u malom. 
 

       Literatura: 

       Andrea Placi, Oblačići u štampi, kratka istorija italijanskog stripa, Beograd 2009.

       http://en.wikipedia.org/wiki/Italian_comics 

       Tamara Lujak




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Važna napomena!

Stranica na kojoj se nalazite je automatizovani servis web magazina Helly Cherry.
Redakcija našeg magazina je posvećena objavljivanju autorskog materijala. Iz tog razloga, i zbog nedostatka vremena, naša redakcija ne piše vesti i najave za nove koncerte, izdanja i razne manifestacije.
Ipak, ostavili smo mogućnost organizatorima, promoterima i svima ostalima da svoja dešavanja najave upravo putem ovog servisa. Vesti i najave koje oni šalju se automatski objavljuju na ovim stranicama (u obliku, obimu i sadržaju koji su sami odabrali) tako da naša redakcija nije odgovorna za taj deo sadržaja.

Pratite nas na Fejsbuku