Pazin je jedan od retkih gradova koji po svojim prirodnim lepotama može da se meri sa mnogim evropskim gradovima (francuskim, na primer). Nadaleko čuvena Pazinska jama, prvi put istražena u periodu od 1893. do 1896. godine, samo je jedna od turističkih atrakcija malenog grada. Duboka jama koju je u poroznoj steni izdubila Pazinčica, reka ponornica, sa kaštelom na samom rubu litice, ostacima negdašnje kule i kotlinom same reke obavijene maglom i gustom šumom, kao stvorena je za fabulu fantastične priče. Na sličnu ideju došli su i organizatori Istrakona, manifestacije posvećene fantastici i naučnoj fantastici, na kojoj smo, desetoj, jubilarnoj po redu, i sami prisustvovali ove godine (od 20. do 23. marta).
Mart ume da bude nezgodan mesec. Po dolasku u Pazin smenili su se kiša, susnežica i sunce tokom jednog popodneva, dok su nas organizatori uveravali da su prethodnih godina sedeli u bašti ispred Spomen doma (gde se Istrakon održava) u kratkim rukavima i (što je, kako sami tvrde, daleko važnije) u kratkim suknjama. Pošto su ćudi tako varljivog meseca u pitanju, preko dana ćete na ulicama sresti tek dvoje-troje slučajnih prolaznika, dok će zato u vreme otvaranja Istrakona svi ljubitelji (naučne)fantastike izmileti iz toplih domova i okupiti se u fascinantnom broju od nekoliko stotina. To se zove „draž velike manifestacije u malom gradu”.
Žitelji ovog nesvakidašnjeg mesta su obazrivi vozači. Češći su na uskim ulicama od pešaka i rado će zastati i ljubazno vas, uz klimanje glavom umesto pozdrava, propustiti ili će vas strpljivo sačekati ukoliko ste se zagledali u neku posebno lepu zgradu i tražite, i to baš na sred ulice, najpogodniji ugao za slikanje. Stariji žitelji će vas ljubopitljivo zagledati na ulici, pošto se na prvi pogled vidi da ste stranac i zaželeti vam „Dobar dan“, dok će mladež, naizgled okupirana sobom, samo proći kraj vas, što je sasvim razumljivo. Bilo bi previše od njih očekivati da vas primete. Zato će vam, ukoliko ste gost Istrakona, u najkraćem roku naći besplatan smeštaj i hranu.
Ukoliko želite da se upoznate sa samim gradom, na raspolaganju vam stoje mladi vodiči (moguće ih je kontaktirati preko Interneta), turistička organizacija grada Pazina (smeštena u samom centru grada) ili, ukoliko više volite razgledanje u sopstvenom aranžmanu, meštani uvek spremi da pomognu i pruže vam potrebnu informaciju. Ako vam, na pitanje kako da stignete do zamka, objasne kako je kaštel „samo pravo“, pripremite se na izlomljeno, izuvijano, isprekidano, stešnjeno, razvučeno, uz brdo/niz brdo pešačenje sve do samog zamka na ivici okomite litice sa koje se pruža pogled na Pazinsku jamu. I tako do svake destinacije: do crkve Sv. Nikole, franjevačkog manastira, Državnog arhiva, Starog Pazina... Stoga znajte da su vam, pored dobrog raspoloženja za šetnju, potrebne dobre i udobne cipele i još bolja kondicija.
U Pazinskom zamku, koji se prvi put pominje 983. godine i koji je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih tvrđava u Istri, organizovan je prvi Istrakon 2000. godine. Danas u okviru stalnih postavki Etnografskog muzeja Istre i Muzeja grada Pazina smeštenih u kaštelu možete videti zvona iz perioda od XIV do XIX veka, tradicionalan način obrade drveta i gvožđa, arheološke nalaze od praistorije do srednjeg veka, kao i tradicionalnu odeću iz različitih delova Istre. Župnu crkvu Sv. Nikole, podignutu 1266. godine, krase freske iz 1460. godine i zvonik podignut 1705. godine uz samu crkvu. U Franjevačkom manastiru, koji kao i crkva Pohođenja Blažene Device Marije potiče iz sredine XV veka, bile su tokom proteklih vekova smeštene bolnica i apoteka. Državni arhiv Pazina je jedan od najbogatijih arhiva u Hrvatskoj. U njemu je u periodu od 1899. do 1919. godine bila smeštena Velika državna gimnazija, prva srednja škola u Istri s nastavom na hrvatskom jeziku, koju je od 1912. do 1918. godine pohađao Otokar Keršovani.
Ovo nesvakidašnje živopisno mesto poslužilo je kao inspiracija kako domaćim tako i stranim piscima: Vladimir Nazor, koji je početkom XX veka ovde živeo i radio, smešta radnju romana Krvavi dani u Pazin, dok svetski poznati Žil Vern, koji nikad nije boravio u Istri, a kamoli u Pazinu, ovde smešta veliki deo radnje romana Matijas Sandorf. U tu čast ulica kraj zamka nosi ime slavnog pisca, dok je 1998. godine osnovan „Žil Vern klub“.
Ako imate vremena da između gusto zbijenih predavanja i uopšte bogatog programa Istrakona, koji se po deveti put održava u Spomen domu (podignutom u znak sećanja na 1943. godinu kada je u Pazinu odlučeno da se Istra pripoji matici zemlji), priredite svom organizmu dodatno iznenađenje, onda ustanite rano ujutro i otpešačite do železničke (ili autobuske) stanice, smeštene na još jednom brdu i kupite kartu do Pule, Rovinja, Poreča, Motovuna ii manje poznatih mesta poput Bala, Svetog Petra u šumi, Žminja, Svetog Lovreča, Tinjana ili Hekija. Kako je uspon više nego strm, kad budete došli do stanice nećete više osećati hladnoću koja štipa obraze i ruke. I kapa i rukavice su preporučljive u ovo doba godine, šal se podrazumeva, mada meštane nećete videti kako ih nose (ali to su meštani). Pazinska bura komotno može da se takmiči sa beogradskom košavom, mada nismo sigurni da je ne bi nadmašila (u nekoliko navrata je pretila da nas oduva).
U današnje vreme sve je veći broj onih koji na put polaze naoružani knjigom, MP3-em, laptopom. Ništa vam od toga neće biti potrebno na putu za Pazin (i okolna mesta), jer je takva vrsta zabave suvišna na mestu koje ne zna za uličnu vrevu, gužvu, škripu kočnica ili sirene ambulantnih kola. Sve što u Pazinu možete čuti jesu ptice, crkvena zvona i blagoslovena tišina. Nema glasne muzike po kafićima, nema dovikivanja sa prozora ili glasnog smeha pubertetlija u (međugradskom) prevozu. Zato ga ima sasvim dovoljno u Spomen domu, na Istrakonu, uz pivo, kafu, FRP (fantazijsku igru uloga, igranu na tabli), LARP (fantazijsku igru uloga, igranu uživo, sa pravim kostimima, u „pravom“ svetu), MTG (kartašku igru), lov na skriveno blago; javne diskusije „Zvezdani obračun“ i „Kafić „Nauka““; predavanja „NF za početnike“ (Mirko Grdinić), „Fizika i svemir“ (Vladimir Paar), „Štrige, štriguni i ostala gamad“ (Davor Šišović), „Svetlo u noći: Mesec pre NF-a“ (Milena Benini); predstavu „Put kroz prošlost“(mladi polaznici kreativne radionice).
Pored druženja, ogromnog turističkog značaja za grad i okolinu i mogućnost objavljivanja kratkih NF&F priča u istrakonskim zbirkama (u ovogodišnjoj zbirci „Treća stvarnost“ objavljeno je 35 priča dvadeset i jednog autora), Istrakon je omogućio stasavanje, sada već nekoliko generacija, mladih pisaca, što slobodno može da se meri sa većim manifestacijama, poput Sferakona u Zagrebu.
Ako mislite da smo ovim iscrpeli priču o Pazinu, onda vas čeka pravo iznenađenje: odmah po završetku desetog Istrakona „NF&F Albus“, društvo koje ga organizuje, raspisalo je, deveti po redu, konkurs za kratku NF&F priču, kao i konkurs za priče o dinosaurusima. Ukoliko želite nešto više da saznate o Pazinu, Istrakonu ili pomenutim konkursima, posetite stranice: http://www.istrakon.hr, http://www.tzpazin.hr/index.php?stranica=1 i, ukoliko odlučite da učestvujete na nekom od njih, nek vam je sa srećom.
Tamara Lujak