Kad je nastala Barbika je na sebi imala samo crno-beli kupaći kostim, dok danas ima kuću, kola, garderobu za svaki dan, rekreaciju, svadbu i prijeme koju potpisuju najveći dizajneri sveta Kevin Klajn, Dona Karan, Valentino, Armani, Barberi, Dior, Versaće; čak osam stotina firmi u svetu proizvodi sve što je lutki „potrebno”.
Različitih nacionalnosti (Španjolka, Indijka, od početka XXI veka i crnkinja) Barbika ima četiri sestre, Skiper, Stejsi, Šeli i Krisi, večitog verenika Kena Karsona (poput Flaša Gordona i Dejl Arden) i preko četrdeset kućnih ljubimaca (psa, mačku, papagaja, majmuna, lava, pandu, konja, žirafu i zebru). Oprobala se u brojnim poslovima: bila je doktor, stjuardesa, TV voditeljka, paleontolog, predsednica SAD.
Godine 1974. deo Tajms Skvera u Njujorku preimenovan u Barbi bulevar, dok danas slavna lutka ima svoju prezentaciju na Facebook-u i MySpace-u, kao i Internet stranicu barbiegirls.com na kojoj devojčice mogu da kreiraju izgled i stil Barbike ili da sa njom idu u virtuelnu kupovinu.
Nema te devojčice koja nije poželela da bude plava i zanosna poput Barbike ili da se, ako ne može da liči na najpoznatiju lutku na svetu, makar igra sa njom. Nema tog roditelja koji nije pokušao da odvoji žensko dete od izloga sa Barbikama, koji nije pokušao da izbegne kupovinu ove čarobne lutke.
Pojedini istraživači tvrde da je savršena Barbikina figura nezamisliva u stvarnom svetu. Da li je baš tako? Setimo se samo Tvigi, poznate manekenke iz šezdesetih godina. Pogledajmo samo te mlade žene i devojke koje danas, premršave, šetaju modnom pistom na (pre)visokim štiklama u (pre)uskim i (pre)kratkim haljinama. Da li u njima možete da prepoznate sebe? Ako izađete na ulicu i pogledate prosečnu Beograđanku (Novosađanku, Nišlijku, Užičanku...) videćete da nisu u skladu sa „zadatim” proporcijama. Neke su previsoke, neke preniske, jedne su zaobljene, druge elegantno popunjene.
Opšte je poznato da su muškarci slabi na plavuše (možda zato što (prirodne plavuše) čine manjinu ženske populacije), kao i na skladnu i zavodljivu žensku figuru, kakvu imaju Bo Derek (Tarzan, čovek majmun), Brižit Bardo (Duše mrtvih), Kim Besindžer (Moja maćeha je vanzemaljac), Mirjana Nikolić (Leptirica), Anica Dobra (Već viđeno). Ako pogledamo malo bolje na Barbiku liče i lepotice poput Iman (Zvezdane staze VI: Neotkrivena zemlja), Ornele Muti (Flaš Gordon), Monike Beluči (Drakula).
U čuvenom romanu Erla Koksa Pod zlatnim svodom, prelepa lepotica vanzemaljac, u koju se glavni junak zaljubljuje, takođe liči na Barbiku. Čuvene strip junakinje Modesti Blejz (Monika Viti), Barbarela (Džejn Fonda), Barb Vajer (Pamela Anderson), preslikane su Barbike.
Iz svega ovoga vidimo da u želji za Barbikom ima više od želje za lepom lukom, više od želje za igrom, a to je želja za uspehom (jer Barbi je uspešna), glad za avanturom (jer Barbika je smeli avanturista) i mogućnošću snevanja. Zar je onda toliko strašno imati je?
Kada se 9. marta 1959. godine Barbara Milisent Roberts prvi put pojavila na sajmu igračaka u Njujorku, većina kupaca je pomislila kako je nikad neće kupiti svojoj deci. Reklama, kao što znamo, čuda pravi, pa je tako plastična lepotica lansirana u masovnu prodaju samo nekoliko meseci po završetku sajma, i prve reklame koja se pojavila na televiziji.
Gledajući kako joj se ćerka Barbara igra sa lutkama od papira Rut Hendler, koja je 2002. godine umrla od raka dojke, došla je na ideju da stvori pravu lutku koju bi njena ćerka mogla da oblači. Tako je rođena Barbika. Rut je 1945. godine, sa suprugom Eliotom, osnovala firmu Matel za koju je Eliot dizajnirao igračke, dok je Rut stajala iza prodaje i marketinga.
Lutka će ove godine svoj pedeseti rođendan proslavljati tokom cele godine. Planirane su modne revije, zabave, kolekcije šminke, sve u znaku Barbike. U Šangaju se planira otvaranje specijalne radnje u kojoj će moći da se kupi Barbika ali i „prezalogaji” u restoranu nakon „naporne” kupovine. Vrhunac proslave dogodiće se u Milibuu u Kaliforniji, u kući od 350 kvadratnih metara sa pogledom na okean.
Američka glumica Erin Kurs (24) igraće Barbiku u prvom pozorišnom komadu o popularnoj lutki Barbie Live in Fairytopia (Barbi u Bajkotopiji), koji je spoj zabave za decu i elemenata brodvejskog mjuzikla. U okviru proslave Barbikinog rođendana napravljena je i Barbika po uzoru na nemačku kancelarku Angelu Merkel.
Od kako se pojavila na tržištu pa do danas Barbika je prodata u preko milijardu primeraka u 150 zemalja sveta. Iako je prodaja u blagom padu zbog tekuće krize, smatra se da će zanosna lepotica biti među nama i narednih 50 godina. Možda kao vamp Barbi ili Barbika u svemiru, ko zna?
http://www.blic.rs/svet.php?id=58299
http://www.vesti.rs/exit/Barbika-slavi-pedeseti-rodjendan.html
http://www.voanews.com/croatian/2009-03-10-voa1.cfm
Tamara Lujak