Jurij Aleksejević Gagarin rođen je u selu Klušino kod Gžatska (u današnjoj Smolenskoj oblasti u Rusiji), kao treće od četvoro dece. Nakon teškog detinjstva u ratom zahvaćenoj zemlji, Gagarin je pošao u školu u mestu Ljuberci blizu Moskve, a školovanje nastavlja u Saratovu. Još od malih nogu okupiran letenjem i avionima, učlanio se u aeroklub i naučio da leti na avionu Jak-18. Po završetku srednje škole, upisuje se u vojnu Pilotsku školu u Orenbrugu, gde upoznaje buduću ženu Valentinu Gorjačevu. Pošto je stekao diplomu, postaje pilot aviona Mig-15 i odlazi u bazu u Luostari u Murmanskoj oblasti. Godine 1957. Dobija čin poručnika a 1959. Starijeg poručnika.
Sledeće godine prolazi ozbiljnu selekciju i sa 19 svojih kolega biva izabran za kosmonauta koji će učestvovati u sovjetskom svemirskom programu. Nakon rigoroznih psihičkih i fizičkih testova samo su Gagarin i German Titov ušli u najuži izbor. Jedino su oni, pored visine (Gagarin je bio visok svega 1. 57 cm i lako je mogao da stane u mali kokpit Vostoka), ispunjavali sve psihofiziče uslove.
Dvanaestog aprila 1961. godine Gagarin se vinuo u kosmos i postao prvi čovek koji je osvojio ove prostore. Vostokom 1 je upravljano automatski jer naučnici nisu bili sigurni kako će se Gagarin ponašati u bestežinskom stanju. Pristup komandama mu je ipak bio obezbeđen u slučaju nepredviđenih komplikacija. Sa sobom je nosio zalihe hrane za deset dana. Uprkos problemima prilikom sletanja Gagarin je uspeo da iskoči iz letelice na visini od 7 metara i bezbedno se spusti na zemlju. Zahvaljujući ovom letu Gagarin je dobio čin majora.
Naredne godine pustuje po svetu kako bi promovisao Sovjetski Savez i postignuti uspeh, dobija čin potpukovnika, a naredne godine čin pukovnika. Sve do svoje smrti radio je u Zvezdanom gradu, gde postaje zamenik direktor za obuku. Poginuo je 27. marta 1968. godine na rutinskom letu u blizini Kiržača, zajedno sa instruktorom Vladimnirom Serjeginom. Sahranjeni su, jedan do drugog, u zidu Kremlja na Crvenom trgu.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Јуриј_Гагарин
Tamara Lujak