Taman kada smo mislili da je sa iskrenim rockom u ovoj zemlji definitivno završeno i da više ni oni koji su nekada vodili rock scenu nemaju šta da kažu i da su se jednostavno predali, pojavila se doza osveženja, injekcija koju su ubrizgali Bjesovi svojim novim albumom, definitivno najboljim izdanjem za ovu godinu. Da li će ga neko i zvanično proglasiti najboljim, ne interesuje me, a verujem ni iskrene ljubitelje ovakvog zvuka jer kada je uopšte glamurozna medijska struktura imala osećaj za kvalitet i kada su pravi slušaoci na to obraćali pažnju. Da nije tako, već bi svi bili turbo-folkeri.
PGP RTS nekada zna i da objavi istinski vredno muzičko izdanje ili što bi neki rekli da i ćorava koka ubode po neko zrno, tako je i ova izdavačka kuća ovoga puta ubola tamo gde treba.
Najbolje pesme sa ovog izdanja su: ''Bolje ti'', ''Laku noć'' i ''Istina'' i one staju rame uz rame sa već odavno legendarnim: ''Vraćam se dole'', ''U osvit zadnjeg dana'', ''Avioni pevaju''...
I samo izdanje se razlikuje, ne samo po kvalitetu pesama od ostalih, već i po samoj koncepciji. Dok nam estradni kič ljigavci nude CD-ove na trafikama sa pesmičicama i eventualno sa po jednim jeftinim spotićem, ''Bjesovi'' su se dobro potrudili i ponudili nam CD izdanje od devet pesama sa spotovima na DVD-u za sve te pesme (ukupno deset jer su za numeru ''Bolje ti'' urađene dve verzije) koji idu uz album zajedno, u jednom pakovanju, što je veliki pomak na našoj sceni. Na taj način su pokazali ''muzičkoj industriji'' mogućnost za novi način koji bi i prodao izdanje neke grupe jer po starom običaju gde imamo samo pesme na albumu, ljubitelj muzike u MP3 eri nema šta da traži u prodavnicama u kojima se prodaju albumi u klasičnoj audio formi po nabeđenim cenama, kada već sve može nabaviti na ulici i Internetu. Standardni album u audio formatu koji je nekada donosio profit izdavačkim kućama odavno je postao izlizana i praktično neupotrebljiva kombinacija za prodaju.
Spotovi koji se nalaze na ponuđenom izdanju uradio je najvećim delom frontmen grupe Zoran Marinković i oni predstavljaju zapravo lični kreativni dnevnik benda. Više su sami po sebi zapis određenog događaja, nego efektni reklamni prilog. Vidi se da su šarmantno odrađeni u jednom dahu, da je Zoran eksperimentisao i da nisu pretenciozni i opterećeni svojom građom jer su pre svega niskobudžetni. Marinković je dokazao da poseduje dar i za ovaj vid izražavanja. Oni upućeniji znaju da se bavi kratkim filmom i slikarstvom, te je ovog puta pokazao da je kompletan umetnik i onima koji to do sada nisu znali.
Što se tiče samog muzičkog stila i tekstualnog dela, grupa u suštini nije promenila svoj pravac kretanja. Ukoliko ne računamo prvi album ''U osvit zadnjeg dana'' iz 1993. koji je jedini posedovao vesele note, sve na ovom izdanju podseća na predhodne albume. I dalje dominiraju mračni rifovi i relativno spore pesme nabijene depresivnom atmosferom u kombinaciji sa kratkim ali mudrim tekstovima. I pored svega toga ''Bjesovi'' su i dalje zanimljivi jer imaju još uvek šta da kažu na svoj stari način, a da to i dalje deluje sveže za slušaoce koji ih prate od početka karijere ali i za one koji se preko ovog albuma sreću prvi put sa bendom.
''Bolje ti'' je po svemu sudeći veoma važno izdanje za našu rock scenu, a sigurno je i da će postati kultno, ako to već i nije.
Branko Radaković