Stanislav Jerži Lec rođen je u plemićkoj porodici (otac mu je bio baron) u Lvovu u Austro-Ugarskoj. Rano dolazi u sukob sa vlastima, zbog političke angažovanosti, pa mora da napusti rodni Lvov i odlazi u Varšavu, gde podjednako loše prolazi. Nakon sukoba sa komunističkom vladom beži sa porodicom u Izrael ali se vraća u zemlju dve godine kasnije. Vlasti mu zabranjuju da objavljuje svoja dela, ali popuštaju pedesetih godina XX veka, kad mu to pravo vraćaju.
Godine 1959. izlazi iz štampe knjiga Neočešljane misli koja je postala poznata širom sveta pa i kod nas, gde je uticala na razvoj naše satirične misli. Kritikujući suptilnom ironijom režim u kojem je živeo Lec u aforizme unosi svo svoje životno iskustvo. Oslanja se na iskustvo tradicije, seže u filozofiju politike i istorije, dotiče se etike i psihologije… Mnogi se Lecovi aforizmi mogu primeniti i na savremeno društvo. Otud njihova neprolaznost.
Lecovi aforizmi:
Elitu treba omasoviti.
Onaj ko šepa i dalje hoda.
U ratu ideja stradaju ljudi.
Prvi preduslov za besmrtnost je smrt.
U paklu je đavo pozitivan lik.
Šta je to Haos? To je Harmonija uništena prilikom stvaranja sveta.
Do duboke misli treba se uzdići.
Salto m o r a l e je mnogo opasniji nego salto mortale.
Ne pitaj Boga o putu u Raj jer će ti pokazati najteži.
Umno su nezavisni jedino geniji i glupani.
Literatura:
Velika Epohina enciklopedija aforizama, Zagreb, 1968.
http://en.wikipedia.org/wiki/Stanislaw_Jerzy_Lec
http://www.aforizmi.org/etna/etna88/etna8.htm
http://www.kiks.site90.net/zikison70_files/zikison70.htm
Fotografija je preuzeta sa: http://en.wikipedia.org/wiki/Stanislaw_Jerzy_Lec
Tamara Lujak