Astronomija je kroz istoriju bila jedna od najvažnijih zamajaca nauke i pokretača čovečanstva. Danas, kada je promocija putem medija koje do sad nismo imali na raspolaganju moguća, astronomija je dobila priliku da bude lako dostupna i razumljiva svakom ko ima makar malo volje i vremena da poveća i produbi svoje znanje iz astronomije i srodnih prirodnih nauka.
Savremeni mediji pružaju veliku priliku da se astronomija bolje upozna i sagleda. Zadatak „promotera“ (predavača, nastavnika i profesora) astronomije, geografije, fizike, hemije itd, je da upozna sve zaintresovane sa osnovnim temeljima astronomije i da usmeri i kanališe energiju u određenom smeru. U tu svrhu postoje razni vidovi i mediji pomoću kojih se razne oblasti astronomije mogu promovisati, učiti i prenositi znanje drugima.
Ujedinjene nacije su sa projektom „Galilejevi učitelji“ sebi postavile težak zadatak: vratiti astronomiji mesto i značenje koje zaista zaslužuje, jer astronomija je – kraljica prirodnih nauka.
Na Galilejevim učiteljima je da preko raznih vidova medijske prezentacije (literatura, video mediji – CD, DVD i TV emisije, internet) ponudi i promoviše medijska znanja, a na zainteresovanima da sednu na astronomski voz i sami postanu Galilejevi učitelji i prenosioci astronomskih znanja. Pažljivo sakupljanje literature, analiza CD i DVD materijala koji su u ponudi i pretraga interneta su prvi veliki korak prema tom cilju.
Ekstrasolarne planete
Jedan od najznačajnijih segmenata astronomije danas je potraga za planetama van Sunčevog sistema. Danas smo u stanju da otkrijemo i planete slične našoj - najmanje opažene do sad su 3-4 puta veće od Zemlje i takve planete se nazivaju „super-Zemlje“. Do danas je otkriveno preko 400 planeta od kojih je svega nekoliko takvih, a u naredne dve dekade bi trebalo da se pokrene prava revolucija koja bi omogućila otkrivanje više desetina hiljada planeta Zemljinog tipa. Grupa ljudi koja je osmislila „Enciklopediju ekstrasolarnih planeta“ na internetu redovno proverava i dopunjuje podatke o svim otkrivenim planetama.
Vanzemaljski život
Da li ima još nekog osim nas u svemiru samo je jedno od pitanja kojima se čovek od pamtiveka bavi. U poslednjih 50-60 godina osmišljene su teorijske postavke ovog važnog pitanja (život baziran na ugljenikovom atomu kao poseban slučaj celokupnog problema): Fermijev paradoks i Karterov argument, kao i pitanje biološke kontingecije i morfološkog prostora, kojim ovaj problem pokušava da se postavi na čvrste naučne temelje. Ovim problemom se bavi astrobiologija – nauka koja u sebi sintetiše i objedinjuje mnoge prirodne i društvene nauke – od čiste astronomije do sociologije i psihologije.
Uspostavljeni su pojmovi kao što su zona života, biološka i astrofizička skala vremena, morfološki prostor i drugi - uz pomoć kojih se ovaj problem danas tretira. Budućnost će nam, nadamo se, ponuditi neke odgovore na pitanja koja nas muče – kako da pronađemo bolje načine komunikacije (ovim pitanjem se bavimo već pedesetak godina – od prvih projekata započetih ranih šezdesetih godina XX veka), zašto još nismo sreli vanzemaljce i da li su možda oni u nekom trenutku istorije već bili na našoj planeti.
Sve navedene stavke samo su jedan deo daleko veće slike koju astronomija nudi – ukupno povećanje čovekovog znanja, njegove kulture i morala, kao i sintezu nauka sa drugim segmentima čovekovog delovanja danas.
Srđan Đukić
saradnik ADRB-a učesnik projekta Galilejevi učitelji