Pošto sam počeo da se bavim raznim vrstama umetnosti već od jedanaeste godine, čini mi se da sam od samog početka bavljenja istom, želeo, ako ne uvek i po svaku cenu, a onda sigurno veoma često da razbijem već ustaljene klišee i tabue, bez obzira da li se bavio muzikom, slikao, pravio filmove, pisao poeziju ili radio nešto drugo kreativno. I sve to, da se ne bih utopio u masu sličnih stilova i pravaca. U slikarstvu nisam želeo da slikam izveštale i dosadne teme. U muzici nisam želeo da sviram narodnjake iako bi da sam to radio, sigurno dobro zaradio. Razbijao sam norme i ustaljene vrednosti da bih mogao ili se bar trudio i pokušavao da stvaram nešto sveže, a ne nešto već viđeno. Često sam se borio protiv ustaljenih šablona ali uvek sa ukusom. U svakom slučaju, trudio sam se da budem originalan ali i da idem u korak sa svetskim trendovima i poštujem nove pokrete, bez obzira u kom se obliku života one manifestovale. Vremenom sam tako izgradio, ne samo svoj stav u umetnosti, nego i prema svetu u kome živim, te ne mogu ravnodušno da posmatram nove pojave u medijima koji itekako utiču na estetiku novih generacija. I dalje se trudim da pratim nove trendove ali danas imamo određene pojave u društvu i grupe ljudi koje ja i pored ogromnog napora ne mogu da razumem, a želeo bih da i dalje ostanem pristalica duha novog vremena. Neko će reći možda da sam stupidan ili da sam već počeo da starim ali čini mi se da to baš nije sve tako jer moj intuitus mi govori drugačije. Od 2000. pa naovamo imamo gomilu glupih pokušaja uvođenja nekih zapadnjačkih trendova kako bi po svaku cenu ušli u EU i ti ljudi koji se u javnosti predstavljaju kao oni koji se bore za ''bolje sutra'' ili misle da su originalni ali to nisu ili ne misle ništa, nego samo stavljaju sebi novac u džepove i kao pokvarene ploče prosipaju đubre po medijima i to po najmoćnijim televizijskim kanalima i u udarnim terminima. Postoji i dobar broj mladih koji misle da je to zanimljivo i da je to neka vrsta razbijanja ustaljenih normi ali ne vide da su na totalno pogrešnom putu jer to što rade niti je moderno, niti originalno, a pre svega nije prirodno, već poprilično usiljeno. Smatraju da sve što je suprotno tome okarakterišu odmah kao ''balkanski sindrom'' ili ako niste orjentisani u duhu zapada odmah vas proglase nacionalistom, kao da je biti nacionalista nešto loše što je apsolutni nonsens. Izgleda da će za jedno desetak godina biti sramota reći da si Srbin u sopstvenoj zemlji dok ćemo ostale nacionalne manjine morati ozbiljno da poštujemo da ih slučajno ne bi diskriminisali. Uz to, ako ne budeš zagovornik neke zapadne ideje ili homoseksualac bićeš etiketiran kao ''retro''.
Da rezimiramo na šta ja mislim kada kažem da je uvođenje zapadnjačkih trendova štetno, šta sve treba da propadne kako bi ova jadna zemlja ušla u EU i na šta se sve to udara iz sve snage: na školstvo, dakle obrazovanje, na pametne i kvalitetne ljude, na vojsku, na porodicu, na crkvu i na ko zna šta još sve. O rasparčavanju zemlje da i ne pričamo.
Ako govorimo o školovanju možemo lako da zaključimo da danas nikome više ne trebaju obrazovani ljudi, već radna snaga koja će bez razmišlja da obavlja svakojake poslove i koja će moći lagano da u društvu pomalo i prokomentariše lošu situaciju ali na kraju će moći samo da zaključi da nije sposobna da misli ''mozgom'' moćnika jer ima ko će drugi da razmišlja umesto njih.
Sa projektom ''Škola bez nasilja'' stigli smo do totalnog nasilja i to nad nastavnicima što je nekada bilo nezamislivo. Nekada je nastavnik uvek bio u pravu, a danas idemo u drugu krajnost. Danas je dete uvek upravu. Ni jedno, a ni drugo nije dobro. Nikako da nađemo sredinu. Sada nastavnike maltretiraju i raznim seminarima, uče ih kako treba da rade sa decom, dok deca za to vreme maksimalno koriste situaciju. Sve to nekada nije bilo potrebno. Nastavnicu su znali šta rade dok im danas treba milion uputstava, putokaza i knjiga a deci sve manje nastavnog gradiva, da se slučajno ne bi opteretila. I šta na kraju dobijamo: apsolutnu slobodu kod dece i dezorjentaciju kod nastavnika koji su u najmanju ruku zbunjeni. Zanimljivo je da baš danas imamo najviše nasilja u školi, a ranije ga nije bilo u toj meri. Tada je i zakon bio drugačiji. Kada se bude promenio, biće bolje ali sigurno neće ni biti promene jer ovako odgovara onima koji žele u potpunosti da uvedu zapadni sistem školovanja. U takvom sistemu deca će vremenom izrastati u debile i od njih će se tražiti samo da ne naprežu mozak. U svakom slučaju najvažnije da ne budu buntovnici jer tako neće shvatati nebulozne intencije sistema koji propisuje najveća svetska sila.
2004. godine imali smo u medijima dosta priča o nerazjašnjenim ubistvima u vojsci. Odjednom su vojnici počeli da se ubijaju bez razloga, a većina onih koji su morali da idu na odsluženje vojnog roka odlazila je u civilnu vojsku. Ako mene pitate, lično bih voleo da se ta vojska konačno ukine, pošto se danas ne zna čemu ona služi. Neka se već jednom profesionalizuje i da završimo sa tom agonijom za sva vremena. To je moje subjektivno mišljenje ali da ne bih ispao samo pristrasan, napisaću i šta zaista, objektivno za mene, i trebalo bi za sve normalne, znači takva propaganda i zbog čega je stvorena civilna vojska kod nas. To je sve još jedan način rasturanja tradicije jer da ukoliko nekada izbije rat, iako ne bi voleo da se to više ikada desi, mi nećemo moći ni da se branimo, a navikli smo da ratujemo. I to je naša tradicija. No, šalu na stranu, mada u svakoj šali ima istine, a u ovom slučaju ima itekako istine. Ako ćemo realno o tome, onda možemo samo zaključiti da je nekada naša vojska bila ogromna i moćna a da danas od nje nema ništa i da je to upravo i bio cilj zapadnih sila. Sada mogu da nas ucenjuju do mile volje. Sada više ne možemo da se ''kurčimo'' kao u vreme Miloševića ali tek će vreme pokazati šta je bilo bolje, ono tada ili sada kada su nam ruke i noge zavezane u svakom pogledu. Sada više nikome ništa ne smemo ni da kažemo. Danas možemo da budemo samo sitni poltrončići zagubljeni u nekom čmarnom kanalu Evrope.
Ozbiljan cilj projekta zapadnih moćnika i njihovih prototipova u ovoj zemlji je rasturanje porodice koja je temelj društva i koja bi trebala da bude zdrava kako bi i sve ostalo funkcionisalo. Postoji puno načina koji se primenjuju kako bi se ostvario taj cilj. Jedan od načina je na primer priča o ''Sigurnim kućama'' koje se otvaraju za žrtve porodičnog nasilja. Kako je baš sada kada one postoje najviše nasilja u porodici? Zar ne postoje nadležni organi koji bi trebali da rešavaju ovakve pojave u društvu? Država za to ima para, a za neke kvalitetne, žali se kako nema od čega da plati.
U ovoj zemlji izgleda nije najveća katastrofa nedostatak novca jer se narod na to navikao nakon dve decenije recesije, već je osnovni problem ustvari u psihičkoj krizi što je mnogo gore jer u takvoj atmosferi nema puno nade u bolje sutra. I pre pedeset godina ljudi nisu imali para ali su bili ljudi, bili su fer i korektni sa ostalim svetom. Ne kažem da tada nije bilo kretena ali sigurno manje. Danas retko možete da sretnete normalne ljude. Mislim da će uskoro i oni koji su ostali normalni, poludeti ubrzo. Tu su i razvodi o kojima se govori kao da su prirodna pojava jer je većina stanovništva u finansijskoj buli. Tako će iz godine u godinu natalitet opadati, što je još jedan cilj onih koji žele da rasture tradicionalne vrednosti u Srbiji.
Razbijanje porodice vrši se i kroz konstantnu medijsku priču o homoseksualcima kao ugroženoj vrsti. Mislim da smo više ugroženi mi koji to nismo, a ostatak ozbiljno narušava osnovna načela porodice.
Nemam ništa protiv homoseksualaca, čak sam ljubitelj nekih umetnika koji su javno to priznali ali je to najviše njihova privatna stvar. Ako volim njihovu umetnost, ne znači da se slažem sa njihovim seksualnim opredeljenjima. Tako je i sa onima koji su nepoznati. Što se mene tiče, neka slobodno žive i ja ih neću dirati, a verujem ni mnogi drugi ljudi slobodnih shvatanja ali nije mi jasno šta će im javna parada. Šta to oni žele da pokažu, dokažu, izjave... ? Šta je cilj toga? Voleo bih da mi to neko objasni. Svojevremeno su tražili pravo na sklapanje brakova, a što je još gore tražili su pravo na usvajanje dece. Ne znam zašto bi im igde na svetu to dozvolili jer to nije biološki, nije prirodno, već pre svega ugrožavanje dece. Nije mi jasno ko je uopšte dozvolio da se to protura po medijima.
Oduvek su homoseksualci postojali i glupo je da neko misli da je danas moderno biti gej.
Izgleda da nas ni u EU neće primiti dok svi ne počnemo da se ''pederišemo''. Ja bih onda zamolio i ostale ljude, recimo one koji su kao seksualnog partnera izabrali neku životinju, da se ujedine i izađu na ulice. Neka i svi ostali pokažu svoja seksualna opredeljenja. Ja bih izašao sa što više devojaka. Neko bi možda rekao da što više pedera ima, to više devojaka za ove koji vole žene ali je vrag odneo šalu jer danas i devojke iz čistog pomodarstva ili iz ko zna kog razloga glume ili stvarno postaju lezbejke. I gomila javnih ličnosti je podržalo beogradsku ''Povorku ponosa 2009.'', a među njima su bili i Dragan Bjelogrlić, Gorčin Stojanović, Milutin Petrović i Nikola Đuričko. Ja razumem da njima treba novac za film, pa moraju da pričaju raznorazne gluposti i ono što ne misle ali sve ima svoje granice.
Dnevne novine ''Blic'' objavile su 23. septembra 2009. tekst sa naslovom ''Ne pada sneg'' Jovana Ćirilova, već odavno priznatog homoseksualca koga zaista volim da čitam i protiv koga lično nemam ništa, gde je on između ostalog napisao i sledeće: ''Društvo je pokazalo da nije spremno da se pomiri i živi mirno sa pojavom jedne seksualne manjine u procentu približno iste tokom cele istorije čovečanstva''. U samoj rečenici svako pametan može da uvidi koliko je ona kontradiktorna. Nije mi jasno ko to neće da se pomiri sa tim što neko jeste homoseksualac. Niko mu to ne brani da bude jer homoseksualci postoje od kada postoji čovečanstvo. Ono što gej populacija ne razume je da ljudi ne žele gej parade, a to ne znači da im smetaju homoseksualci, što je sasvim zdravo razmišljanje. Kakva prava oni traže u Srbiji? Ovde ljudi nemaju šta da jedu, pa se ne bune javno. Zašto njih neko ne podrži? Sramota je da poznati ''umetnici'' malo o tome ne pričaju i zalažu se za gladne i napaćene, a ne samo da gledaju svoju ''zadnjicu'', ma kako to neko shvatio i ma šta to sve značilo.
U maju ove godine je kao šokantna vest prostrujala priča o batinama kao ''neophodnom'' leku za odvikavanje od droge u rehabilitacionom centru kod manastira Crna Reka, te se o tome žestoko polemisalo jer se pojavio video snimak na kome sveštenik lopatom po turu udara štićenika tj. mladića koji se tu leči od narkomanije. Oni koji osuđuju crkvu za to nisu razmislili o tome da se radi o pojedincu koji to čini ili u krajnjem slučaju zašto neko trezvene glave ne razmisli o tome šta je u stanju da uradi narkoman u krizi? Sigurno sto puta goru stvar od onoga što je uradio sveštenik. Svi znamo da bi narkoman u krizi prodao i roditelje. Dakle, iz sve snage udara se na naše tradicionalne vrednosti, na pravoslavlje tj. vekovnu osnovu ovog društva. Pojavila se kasnije i gomila nakaradnih snimaka. Zanimljivo je da su svi video klipovi snimani mobilnim telefonima i snimci zbog toga baš i nisu tako jasni. Kad smo kod mobilnih i o njima se kao veoma štetnoj pojavi za društvo može napisati čitava jedna knjiga u kojoj bi se između ostalog diskutovalo i o tome ko stoji iza svega toga, da li je mobilni kao obavezna neophodna sprava modernog čoveka zapravo zamena za polni organ ili metaforično sprava za ''kurčenje'' umesto penisa i koliko je ta sprava donela dobrog, a koliko zlog za čoveka. Da li nam je mobilni zaista potreban ili ne i kako smo ranije mogli bez njega su pitanja o kojima ne bih detaljno diskutovao sada jer bi onda skrenuli sa osnovne teme ovog teksta ali mislim da vredi spomenuti ovu spravu kao štetnu pojavu u svakodnevnom životu modernog čoveka jer se maksimalno zloupotrebljava. Na taj način se onda, sa druge strane toliko ne udaljavamo od suštine kada govorimo o rasturanju tradicionalnih vrednosti.
Jedan od najšokantnijih u nizu neprijatnih video klipova je snimak koji se pojavio u junu ove godine, na kome učenik udara nastavnicu na času jer nije htela da mu da dnevnik, pa se posle toga raspravljalo i o tome i pronalazili su se razlozi u čemu je pogrešila nastavnica.
Nekada bi količina agresije koja izvire iz ovakvih snimaka bila previše i za film, a kamoli da to neko prikaže na TV-u u ''Vestima''. Danas se oni emituju u svim udarnim terminima kao ekskluziva i kao nešto veoma aktuelno. Čime se lud ponosi, toga se normalan stidi. Danas su mediji najmanje normalni ili bolje reći najnenormalnija reklamna institucija. Kako danas decu usmeravati u školi kada im TV koji je majmoćniji i najedukativniji, prodaje nasilje, bes, nevaspitanje i razne idiotluke političara koji takođe znaju da budu nasilni pred kamerama? Kakvi su privatno, ne smem ni da zamislim.
Pored svega toga nove generacije imaju kao glavno sredstvo komuniciranja sa svetom Fejsbuk. Tako nam nisu potrebne ni vize kako bi se družili sa ostatkom sveta, već možemo i iz svoje sobe, samo je pitanje koliko je sve to dobro i koliko se danas mladi, a i stariji uopšte druže.
Ne znam šta nas je do sada sprečavalo da komuniciramo, nego je neko ''mnogo pametan'' napravio Fejsbuk pa nas je tako spojio, a mi do tada nismo znali kako da se povežemo. Naravno da je to glupost i da je Fejsbuk zapravo izmišljen da bi uskoro svi bili kontrolisani. To je pravi razlog, a ne da bi se ljudi družili. Neko će reći da sa mnom nešto nije u redu ali razmislite dobro. Zar nam nisu bili dovoljni mejlovi da bi komunicirali, umesto nekada klasičnih pisama u kovertama? Ni to nam nije bilo dovoljno, pa je sada za nas stvoren i Fejsbuk, još jedan ulazak u potpunu čovekovu privatnost uz ''Velikog brata'' i ostale gluposti. Takva vrsta zabave je izvanredno mesto za neostvarene iskompleksirane mlade ljude koji mogu do mile volje da mastrubiraju, a da ostali to gledaju jer drugačije nikako nisu mogli da dođu do izražaja. Sada misle da su zvezde. Tako dobijamo kod mladih naraštaja potpunu intoksikaciju lažnim vrednostima.
U ''Velikom bratu'' možete da uzmete i velike pare, pa željni slave i novca, mladi koji nisu imali bukvalno nikakvog talenta koji bi mogli da iskoriste i na taj način se potrude da nešto urade, videli su priliku da se lako afirmišu bez puno muke. Ovakav vid igre im je postao idealan put do virtuelne i besmislene slave.
Žalosno je što te mediji sateraju na razmišljanje da je to zapravo postao i jedini način da postaneš popularan jer TV nikako više ne priznaje istinske talente koji vredno rade u nekom mediju, već što više očajnih likova bez mozga, to za njih bolje.
Žalosno je da sve što je vredelo danas samo skuplja prašinu i buđa se u arhivama TV kuća. Sve što ne vredi je aktuelno i sveže. Ne znam samo gde će zavšiti toliko medijsko đubre. Na nekom otpadu bi trebalo ali onda će iz njih verovatno izaći neki novi izdeformisani mutanti koji će definitivno uništiti čovečanstvo kao u nekom horor filmu.
Do tada ćemo imati samo poslušne građane koji će da vegetiraju i slušaju degenerisane naredbe kao roboti kojima su ugrađeni posebni čipovi kako bi potpuno zatupeli.
Branko Radaković