Dosao sam tamo na vreme, ali je, prirodno, svirka kasnila pa sam seo i cekao. Ne znam sta je bio motiv, ali se Marko odjednom postavio na binu, sa jos dva clana, jedan za klavijaturama i drugi za gitarom. Marko je bio na kompu. Poceo je da gruva onaj Tearpalm koga sam vec slusao, i u nekim trenucima je bilo bolno, u nekim prijatno. Sam nastup me nije narocito zabavio u prvoj polovini pa sam gledao ljude oko sebe. I oni su bili dosadni. Onda sam otisao u WC, ispraznio se i kad sam se vratio, Mare je nesto besneo na gitari. Zauzeo sam mesto gde mogu da posmatram i njega i publiku i cekao. Zvucalo je jebeno, ali od milion efekata, nisam znao koji je zvuk gitare, i da li se gitara uopste cuje. Onaj gitarista je besomucno pokusavao da da neki zvuk, ali valjda je bio lose prikacen, ili sam ja gluv. (na kraju je isti izudarao gitaru i polio je pivom, iz razumljivih razloga).
U nekoliko navrata, zatvorio sam oci i pokusao da dobijem neke asocijacije. Bile su vrlo cudne, ali secam se samo jedne - macka koja pazljivo hoda po zaledjenom ledu. To je to, to je muzika Tearpalma. Bilo mi je zanimljivo Markovo lice kada se provuce neki sempl njemu interesantan, zadovoljno se nasmeje gledajuci u monitor. Sve u svemu, bilo je bucno, zajebano i malo dosadno. Ali zajebano.
pise
Djole
