Reč dinosaurus nastala je od grčkih reči deinos i sauros („strašni gmizavac“) i koristi se za svakog reptila koji je živeo u periodu mezozoika (od 225 do 65 miliona godina; deli se na tri dela: trijas, juru i kredu). Kad su se dinosaurusi pojavili na zemlji je postojao samo jedan kontinent (Pangea), koji je bio nalik pustinji. Dinosaurusi su vladali našom planetom skoro 150 miliona godina. Ni jedan drugi stvor nije mogao da se meri sa njima, ni po veličini ni po snazi. Međutim, nisu svi dinosaurusi bili veliki i strašni. Koelofis je, na primer, bio dugačak oko 2 metra. Bio je brz trkač sa jakom vilicom kojom je lako hvatao plen. Drugi su, poput podekesaurusa, bili nešto manji od pileta.
Dinosaurusi su nestali sa lica zemlje pre 65 miliona godina, daleko pre nego što je nastao čovek. Godine 1834. deo skeleta dinosaurusa pronađen je u Majdstonu u Engleskoj. Od tad je nekoliko celih skeleta pronađeno u različitim zemljama širom sveta. Spomenimo samo najnovija otkrića američkih paleontologa u pustinji Gobi u Mongoliji: fosilni ostaci 34 metra dugačkog biljojeda, seizmosaurusa, koji je težio preko 20 tona; oviraptorova jaja i gnezdo, protoceraptor i velocipator u smrtnom zagrljaju...
Pred kraj trijasa, prvog razdoblja mezozoika, razvile su se dve grupe dinosaurusa: oni koji su imali kukove kao u guštera (sauriskia) i oni sa kukovima kao kod ptica (ortiniskia). Eoraptor je bio iz grupe sauriskia i smatra se najstarijim dinosaurusom koji je ikada pronađen.
Period jure započeo je pre oko 208 miliona godina. U ovom su periodu počeli da se formiraju kontinenti i zemlja je polako počela da poprima današnji izgled. Klima je postala hladnija i počele su da rastu nove vrste biljaka.
U okviru grupe sauriskia javljaju se dve podgrupe: teropode koji su išli na dve noge i jeli meso i sauropode koji su bili vegetarijanci ili biljojedi i za koje se smatra da su bili najveće životinje na zemlji. Diplodokus, koji je pripadao sauropodima bio je dugačak 27 metara od nosa do vrha repa i bio je težak i do 11 tona. Najmanji dinosaurus za kojeg se zna je komsognatus. Imao je svega 0,8 metara i težio između 2,7 i 3,2 kilograma.
Pre oko 144 miliona godina počeo je period krede. Tada su se razvile pojedine biljke i životinje koje žive i dan danas. Dinosaurusi su morali da dele planetu sa pretcima naših mačaka, pasa pa čak i kengura. U ovom periodu su živeli pačicefalosaurus koji je imao debelu lobanju, ornitominus i čuveni trudon, za kojeg se smatra da je bio jedan od najinteligentnijih dinosaurusa.
Možda je jedan od najpoznatijih i najsurovijih dinosarursa bio tiranosaurus reks, poznatiji kao T. Reks. Najveći i najkompletniji skelet Ti Reksa može se videti u Terenskom muzeju u američkoj državi Ilinois. Dugačak je 12,8 metara a samo lobanja teži 272 kilograma. Iako je Ti Reks bio ogromna životinja imao je male prednje noge sa dva mala prsta.
Pred kraj krede dinosaurusi su misteriozno nestali sa lica zemlje. Niko sa sigurnošću ne može da kaže zašto je do toga došlo, ali neki naučnici smatraju da su se pred kraj ovog perioda desile drastrične temperaturne promene koje su uticale na njihov nestanak.
Pojedini naučnici smatraju da dinosaurusi žive i danas. Jedan primerak savremenog dinosaurusa je krokodil. Međutim, ukoliko uporedimo skelete prvih ptica koje su naseljavale zemlju, arheopteriksa na primer, sa nekim manjim dinosaurusima poput velociraptora možemo među njima pronaći velike sličnosti.
Ideju da su današnje ptice nastale od dinosaurusa izneo je 1867. godine Tomas Henri Haksli, trvdeći da je pronašao sličnosti između fosilne ptice arheopteriksa i kompsognatusa, malog dinosaurusa, koje je pronašao u istoj steni u Nemačkoj. Njegova teza je izazvala veliku razdor u naučnim krugovima koji traje i dan danas.
Arheopteriks bila je prva ptica na svetu (živela je pre 160 miliona godina). Njeni fosilni ostaci pronađeni su 1861. godine u pećini u Bavarskoj. Imala je dobro razvijena krila, telo i rep s perjem, duge noge i prste s kandžama, kao i kandže na krilima (koje ima i današnja ptica hoacin).
Poslednjih godina u oblasti Lijaoning u Kini pronađeni su fosili koji potvrđuju Hakslijeve teorije. U ovoj je oblasti na severoistoku Kine pronađen 1996. godine fosil sinosauropteriks koji je imao mnogo sličnosti sa kompsognatusom, s tom razlikom što je imao kožu obloženu perjem. Prošle je godine, pak, pronađen dromeosaurus čije je celo telo bilo prekriveno paperjem i primitivnim perjem. Pticoliki dinosaurusi pronađeni su i na drugim mestima: u Mongoliji, Španiji, Madagaskaru, Patagoniji.
Dinosaurusi iz Lijaoninga i ptice imaju i drugih sličnosti pored perja: primitivnu varijantu ptičje ključne kosti kod dinosaurusa, zglobove koji se izvrću, tri prsta i šuplje kosti. Pretpostavlja se da su teropodi prvobitno razvili perje radi izolacije. Verovatno je služilo i kao deo odbrambenog sistema: kad bi se našli u opasnosti „naduvali“ bi se i izgledali duplo veći. Perje je bojom i šarom moglo da posluži i kao kamuflaža, kako pri napadu tako i pri odmbrani.
Dinosaurusi trkači vinuli su se u nebo kad su prednji udovi koji su do tada služili za održavanje ravnoteže na zemlji (posebno pri trčanju po strminama), počeli da se pomeraju u pravcu gore-dole a ne samo napred-nazad kao kod gmizavaca od kojih potiču ptice. Da bi došli do hrane sitni gmizavci koji su živeli na drveću (i od kojih se smatra da su nastale prve ptice) morali su da steknu sposobnost skakanja s jednog drveta na drugo. Zatim su, menjajući oblik tela, naučili meko da sleću na zemlju. Razvili su primitivna krila kako bi održali ravnotežu prilikom odskoka i doskoka, pa su počeli da jedre u vazduhu lebdeći na vazdušnim strujama. Što su skokovi bivali duži, to je potreba za jedrenjem bivala veća. Mahanje krilima radi letenja usavršili su tek mnogo kasnije.
(O svemu ovome mogli ste podrobnije čuti na gostujućoj izložbi Dinosaurusi Argentine: Džinovi Patagonije. Autor izložbe Kulturna grupa (Grupo Cultural) prikazala je, zahvaljujući svesrdnim naporima Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, dvadeset vrsta dinosaurusa, među kojima i gigantosaurusa dugog preko 14 metara, biljojeda rebačisaurusa dugog preko 17 metara i megaraptora, dugog 9 metara. Na izložbi su mogli da se vide delovi i kompletni skeleti, lobanje i jaja dinosaurusa, gnezdo mladunaca, kao i replika nađenih otisaka stopala. Prateći program obuhvatao je stručna predavanja, filmove o iskopavanjima i istraživanjima dinosaurusa, kreativne radionice, kvizove i slagalice na temu dinosaurusa.)
Tamara Lujak