Idol
(gr. εϊδωλον, prikaz, slika; lat. idolum), kip ili slika koja
prikazuje, odnosno simbolizuje neko božanstvo; u širem smislu svaki
predmet kao objekt kulta. U antropomorfističkim religijama idoli imaju
redovno ljudski oblik, dok su u totemizmu često u liku životinja, a
katkad su i anikonični (amorfan kamen). Kod mnogih primitivnih naroda
idol sâm je božanstvo i na taj način objekt kulta (obožavaju ga verujući
da izrađeni lik ima čudotvornu moć kao i samo božanstvo), dok je u
razvijenijim politeističkim religijama kip ili idol samo slika
božanstva.
U arheologiji se idolom nazivaju kultne statuete od gline, kosti, kamena
i zemlje. Najstariji idoli u životinjskom ili ljudskom obliku datiraju
iz mlađeg paleolita. Ističe se niz ženskih figurina rasutih na velikom
području (od Francuske – Menton, preko srednje Evrope – Vestonice,
Vilendorf, do Sibira - Malta). U neolitu se idoloplastika naročita
razvila na Bliskom Istoku i, pod njegovim uticajem, na severnoj obali
Crnog mora, u Podunavlju i na Balkanskom poluostrvu.
Figure su gotovo uvek ženske, najčešće veoma stilizovane. Stilizacija se
kreće u širokom rasponu od sasvim shematizovanih (Ukrajina) do gotovo
realističnih (Butmir). U bronzanom dobu antropomorfni i teriomorfni idol
postaje mnogo ređi (Kličevac, Dalj, Dupljaja), a gotovo sasvim nestaje u
gvozdenom dobu. Idoli različitijih oblika česti su u svim primitivnim
kulturama (Afrika, Okeanija, Južna Amerika itd.).
U savremenom dobu izraz je dobio potpuno novo značenje – označava svaki
predmet slepog obožavanja. S tim u vezi idolatrija ili idolopoklonstvo
je klanjanje idolima; ropski način za iskazivanje poštovanja ljudima.
Priredila
Tamara Lujak