Engleska elektro grupa The Prodigy objavila je svoj 6. studijski album pod nazivom »The Day Is My Enemy«.
Šta da kažem a da ne preteram? Imam utisak da je The Prodigy nakon objavljivanja svog spektakularnog drugog studijskog albuma »Music for the Jilted Generation« te daleke 1994. godine, sa svakim narednim albumom padao sve niže. Ovaj poslednji album još uvek “vruć”, zvanično objavljen pre nekoliko dana, je samo potvrda tome. Iskreno rečeno nisam čak ni uspeo da ga odslušam do kraja. Totalno nezanimljiv i suviše sirov. Mada nisam ni očekivao ništa spektakularno rukovodivši se kvalitetom dva prethodna albuma. Izgleda da The Prodigy kao i mnogi drugi bendovi isto tako ne mogu da razluče kada je potrebno da stave tačku na svoju muzičku karijeru, jer je i više nego očigledno da ih je vreme pregazilo.
Ako bih se potrudio da izdvojim neku od pesama koja se posebno ističe na albumu, onda bi to svakako bila »Ibiza« a ako bih još više spustio svoje muzičke krtiterijume, onda bi to bila i jedna od stvari kojom je i promovisan najnoviji album: The nasty. Sve ostalo je totalni treš. Varijaca jednog sirovog i za uvo prilično napornog i bučnog dubstepa koji smo do sad već toliko puta čuli. Ništa novo i inovativno. Čak i sama agresivna reklama albuma sa objavljena 4 spota neće uspeti da napravi ništa posebno od samog albuma. Ništa posebno jer album to i jeste. Ništa posebno i prilično daleko od posebnog.
Izgleda da The Prodigy-ju nije najveći neprijatelj DAN nego oni sami sebi. Žao mi je što je tako ali tako je. Ja svakako neću slušati ovaj album a siguram sam da nećete ni vi.
Miljan Ristić