(Vojin Trivunović: „Ako Bosna presuši gdje ćemo se utopiti?“, rukopisna zbirka aforizama, izdavač „Partenon“, Beograd, Srbija, 2015)
Posrećilo mi se da mi se životna sudbina osmehne i ukrsti puteve sa savremenikom, blagodareći modernim sredstvima komuniciranja, interneta. Reč je o pravoj književnoj zvezdi – Trivunović Vojinu (1956, Radići kod Glamoča, bivša SR BiH, SFRJ). Njegova je zvezdica zablistala na ovom našem nebu (koje nema miljenike) relativno rano; i to u studentskom periodu vezanom za život proveden u prelepom Novom Sadu (1977), kada je izabran u krug najtalentovanijih mladih pesnika!
Da se ne ogrešimo o ovog izuzetno darovitog i svestranoga književnika, treba istaknuti da se bavio i novinarstvom. Premda je „klubašenje“ pri Tribini mladih u glavnom gradu neizmerno lepe hraniteljke Vojvodine, kao samo jedne od celina Republike Srbije, oduzimalo, dosta je i da(va)lo: mogućnost stalne saradnje u „Glasu omladine“ i „Dnevniku“. Dolaskom i savijanjem gnezda u Banjaluci, neumorni Vojin Trivunović piše tekstove za „Glas“, „Nezavisne novine“, „Oslobođenje“, „Primere“, „Svijet sporta“ i „Krajiške novine“. Raznovrsnost posla vodila ga je do uređivanja časopisa „Imperijal mač“, „Patka“ i „Kolo“, a radom u „Nezavisnoj TV“, postigao je dodatno iskustvo više u ovom, elektronskom, mediju.
Vojin Trivunović ulazi na velika vrata u svet literature, kao i mnogi pesnici; mladić rođen pod srećnom zvezdom objavljuje zapažen poetski prvenac sugestivne sintagme-naslova: „Ponavljati gradivo“ (1974). A onda se nižu kao dijamanti ili biseri na ogrlici njegovoga književnoga veza, knjige: „Ram za glavu“ (aforistički roman), „Od entiteta do blentiteta“ (satira), „Gluvo kolo“ (pjesme), „Kroz iglene uši“ (aforizmi), „Troprstaš“ (roman)... Nezaobilazni su i njegovi priređivački radovi: „Izabrane pjesme Krajine i Ukrajine“, „Izabrane pjesme Isaija Mitrovića“ i „Izabrane bajke naroda zapadnog Balkana“. U mozaiku života ovoga književnoga poslenika tu su i kamenčići koji se skladno uklapaju u njegovu biografiju, čineći je daleko bogatijom i plodnijom. Format Vojina Trivunovića, u sebi sadrži organizatora i osnivača ugledne književne manifestacije „Dani Vuka Karadžića“ u Banjaluci. Neosporno je da se ovakav duh morao prepoznati, pa je Vojin Trivunović postao i dobitk(om) nagrade „Umovanje zdravog razuma“!
Još jedna dimenzija se čini naročito bitnom: Tekstovi ovoga književnika su, dosad, prevedeni na: engleski, nemački i ukrajinski jezik, a uvršten je i u nekoliko antologija!
Čovek – stvaralac Vojin Trivunović obeležava jubileje: 30 godina bavljenja književno jezičkim radom i 60 godina života, na ponajbolji mogući način: objavljivanjem nove knjige! Radi se o vrhunskom i zaista retkom intelektualcu koji pleni svojim radom i žanrovskim određenjem u našoj literaturi i svetli neobičnim sjajem, oduzimajući važenje i važnost mnogim interektumalcima – slizanim oko vlasti i politič(m)ara iz našeg slobodarskog naroda. Onima što se više služe tuđim, no interesima naroda koji im je obezbedio poverenje!
Plemenita misija koju ima Vojin Trivunović izuzetna je i vredna divljenja. Pažnja naša mora biti usmerena na ovoga čoveka koji, odmah posle narodnog poslanika i književnika Petra Kočića, u svom opusu i ovom delu „brdovitog Balkana“, sija i svetli izrazito jasnim intenzitetom.
A suština je njegovoga rada u žigosanju svih anomalija društva i pojedinaca, kao i uvođenju zdrave stvaralačke sumnje, skokovite asocijativnosti, razbarušenih emocija, čime dokazuje superiornost duha jed(instve)nog Vojina Trivunovića. Njegov jezik i književne intencije, kao književni historičar, mogu se (pr)oceniti harmoničnim nastavkom ingenioznoga dela svih naših savremenika počev od Radoja Domanovića, preko Milenka Vučetića do Petra Kočića. Delo Vojina Trivunovića ostaće trajno da sija s obzirom da poseduje konciznost i lapidarnost, skladnost i slikovitost, sa izvanredno bogatim semantičkim slojem. On je shvatio presudno bitnu važnost ekonomisanja u izrazu, nesebično nam nudeći lepe duhovne avanture. Napokon, Vojin Trivunović hrabro ispunjava ono što nam je zaveštao u nasleđe i Vuk Stefanović Karadžić: „da činimo sve na obšte polze naroda“! Naravno, trudeći se da razume ove književne veličine i Vojin Trivunović postaje mio i blizak našim srcima, osiguravajući sebi put u večnost i slavu ostvarenim parabolama – porukama čitaocima žednim i željnim izvrsne literature koja se mora provetriti od „pisaca“ koji od nje prave Augijeve štale.
Vojin Trivunović pripada „četi maloj, ali odabranoj“, v r h u n s k i h pisaca, u čijem razuđenom i impresivno velikom opusu lako prepoznajemo književnojezičkoga genija – N. Teslu!
Senahid Nezirović