Leteo
sam iznad kanjona kroz koji je tekla tirkizno zelena reka, puna virova. Dok sam
leteo, razmišljao sam da li sanjam ili je ovo što vidim zbilja.
Najednom,
ugledao sam voćnjak u cvatu. Privukle su me njegove neobične boje. Ugledao sam
bele, narandžaste, roze, plave i žute cvetove. Nikada ranije nisam video krošnju
drveta sa takvim spektrom boja. Sputivši se niže, gotovo metar iznad zemlje,
našao sam se u voćnjaku.
Iznenada,
pred sobom sam ugledao ženu u crnoj haljini do zemlje. Kako sam joj se približio,
u meni se javio osećaj strahopoštovanja i nekog čudnog, pozitivnog uznemirenja.
Hteo sam da joj priđem još bliže, ali mi neka snažna sila to nije dozvolila. Njen
blaženi pogled ispunio me je radošću. U glavi sam čuo tihe reči, glas koji dušu
umiruje:
„Došao
si sa određenim zadatkom na svet, završi ga. Tu sam da ti pomognem.“
Nedugo
potom, obišao sam crkvu svete Petke na Kalemegdanu. Ušavši, osetio sam kako predivan
mir prožima celo moje biće. Privuklo me je svetlo kandila koje je osvetljavalo veliku
ikonu. Osetio sam blagi drhtaj u telu. Da, to je bila žena koju sam sanjao.
Suze su mi potekle niz obraze. Nisam želeo da ih zaustavim.
Izašavši
iz crkve, osećao sam se kao da sam se oslobodio teškog tereta koji sam do tada nosio
na leđima. Danima sam osećao blaženstvo i neku novu snagu. Dugo sam razmišljao
o zadatku koji mi je poveren dolaskom na svet.
I
tada sam shvatio: jasno mi je bilo da su se ljudi udaljili od majke Prirode -
moja je životna misija da ih Prirodi vratim. Prenosiću poruku svete Petke, da vole
i čuvaju Prirodu, jer ako ona nestane - nestaćemo i mi.
Tako
sam, eto, postao planinar.
Dragan Pavlović