Imaju li samo planinari ekološku svest?
I da li je uopšte i oni imaju?
Jeste li znali da u Beogradu i okolini ima čak
jedanaest jezera
(http://www.danubeogradu.rs/beograd-srbija/beogradska-jezera/)? Neka od njih su
vam i više nego poznata: Ada Ciganlija, Ada Safari, Topčidersko jezero... Ali
da li ste čuli za Markovačko jezero, Duboki potok ili Pariguz? Svoje neobično
ime veštačko jezero Pariguz
(http://www.danubeogradu.rs/beograd-srbija/beogradska-jezera/jezero-pariguz/)
duguje, po jednoj legendi, blatu koje se nalazilo na mestu gde je podignuta
akumulacija, a za koje se verovalo da je lekovito i da leči šuljeve. Po drugom
predanju, na mestu današnjeg jezera u Prvom srpskom ustanku Srbi su napravili
zasedu Turcima, sasuvši im prilično sačme u stražnjice, pa otuda i takvo ime za
dolinu koja se nalazila na mestu današnjeg jezera.
Udaljeno 17 km od centra grada, 6 km od autoputa E-70,
i samo 1 km od buduće obilaznice oko Beograda, jezero Pariguz nalazi se na
samom obodu naselja Resnik. Nastalo je izgradnjom brane krajem osamdesetih
godina XX veka, kako bi se lakše kontrolisale prolećne poplave. Do jezera se
može doći iz pravca Bubanj potoka, starim kružnim putem, ali i iz centra grada,
pored manastira Rakovica. I upravo je ova druga ruta bila naša.
U cilju čišćenja ovog šarmantnog malog jezera, okupili
smo se 20.5.2017. u 8h ujutro na početnoj stanici autobusa 47, iznad Slavije,
koji vodi do Resnika. Iako je akcija bila najavljena, u saradnji sa Opštinom
Rakovica, mesnom zajednicom Resnik i lokalnim ribarima, više od mesec dana
unapred, iako je vest objavljena na društvenim mrežama i našem blogu, a
planinari i zainteresovani građani obavešteni mejlom i telefonom – na akciji se
pojavilo samo nas desetoro, osam planinara iz PSD „Kopaonik“ (koji je u okviru
projekta „Čisto i Bistro“ i organizovao akciju) i dva ribara iz Resnika, naši
domaćini. Iako nam je, dok smo ugovarali akciju, bio obećan čamac – kako bismo
lakše, iz vode, pokupili plastične flaše i kese koje plivaju na površini jezera
– ipak nije bio „isporučen“. Uspeli smo, međutim, da organizujemo najvažnije:
Opština Rakovica nam je i ovog puta obezbedila besplatne kese i rukavice,
ribari su poneli grabulje, bez kojih posao ne bi bio moguć (jer smo njima sa
obale izvlačili đubre iz vode), i svojim privatnim vozilima odneli sakupljeno
đubre do kontejnera – a bilo ga je i više nego što smo mogli da pretpostavimo!
Ako izuzmemo „sitnice“ koje usporavaju, otežavaju i
stalno, na žalost, prate svaku akciju, sve ostalo nas je poslužilo: vreme je
bilo izvrsno, raspoloženje učesnika više nego odlično. Akciju smo započeli na
nasipu, gde smo iz vode izvukli deset velikih kesa svakojakog đubreta: plastične
flaše, kofe i kese, upaljače, automobilske gume, ribarski najlon, staklene
flaše i druge ambalaže. Od nasipa smo levom obalom napredovali ka drugom kraju
jezera, gde su pecaroši, neuznemireni i nezainteresovani našom akcijom, uživali
u danu na svoj način, bez namere da nam se pridruže u čišćenju jezera na kojem
najviše (gotovo i jedino) borave. Bilo je, međutim, i onih koji su pozdravili
našu akciju i skromno doprineli bodrenjem. Do polovine dana, koliko nam je
trebalo da akciju privedemo kraju, sakupili smo ukupno 43 kese đubreta (ceo
jedan kamion!). Zadivljujuća i poražavajuća cifra. Zadivljujuća – kad pomislimo
da je samo nas desetoro za pola dana uspelo da sakupi toliko đubreta i očisti
jezero. Poražavajuća – što je toliko đubreta izvađeno iz jezera, koje bi
trebalo da je čisto, u najmanju ruku, kao i Ada Ciganlija.
Premoreni, ali i prezadovoljni uspešno izvedenom
akcijom, posluženi smo izvrsnim domaćim pasuljem i pićem u Udruženju
ribolovaca. Kako smo ugovorili postavljanje kanti duž cele obale jezera, naši
ljubazni domaćini, ribari, ponudili su se da sami jednom nedeljno bacaju smeće,
pošto kontejner još uvek ne može da bude postavljen u blizini jezera, jer
vozilo gradske čistoće ne može uskom ulicom da dođe do jezera. O postavljanju
kanti ćemo vas obavestiti kad za to dođe vreme, za otprilike dve nedelje, kako
je planirano.
Zahvaljujemo se organizatorima i svim učesnicima ove
akcije!
Priroda ne može da se očuva sama. Pomozimo joj da nas
preživi, jer ako nje nestane – nestaće i nas.
Tamara Lujak
