Podgorički Death/Thrash metal bend pod imenom 'Thy Slaughter' osnovan je početkom maja ove godine. Postavu čine: Nemanja Grbović (ritam gitara, vokal, bass), Vuk Bubanja (solo gitara, bass, vokal). Bend ima jedan EP pod nazivom 'Personal hell' koji je snimljen u kućnim uslovima i sadrži 6 autorskih pjesama + jedna bonus traka koja je obrada. Takođe, bend se priprema da idućeg ljeta izda cijeli album.
Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Bend smo formirali sasvim slučajno. Moj dobar drug Vuk i ja smo pričali kako bi bilo dobro da napravimo nešto, neki death metal projekat koji bi više naginjao ka thrash metal zvuku i odmah smo se bacili na posao.
Naša želja je zapravo bila da mladima prenesemo poruku da otvore oči i da vide da nije sve savršeno kao što kažu na televiziji i uopšte medijima. Naši tekstovi su uglavnom socijalne tematike, tipa: politika, rat, mito i korupcija itd.
Nama je cilj da muzikom probudimo prije svega našu generaciju, otvorimo im oči i pokažemo realnost. Doživljavamo je kao način života i bunt. Što se slušalaca tiče, bilo bi nam drago da se neko pronađe u našoj muzici.
Motivi i filozofija benda...
Naša filozofija je zapravo pobuna protiv sadašnjeg društvenog i političkog sistema i rušenje istog promjenama iz korijena, odnosno revolucija.
U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Mi smatramo da kao bend uspijevamo da prenesemo snažnu poruku slušaocima. E sad, sve zavisi kako ko shvati naše pjesme i kako ih ko razumije.
Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Najveći problem je što nema previše zainteresovanih za ovaj muzički pravac, a i to što postoji, čini mi se da nisu dovoljno aktivni i preduzimljivi. Nema ih ni na svirkama (koje su u Crnoj Gori dosta rijetke zbog nedostatka prostora), nema dovoljno bendova, kao ni ljudi koji su raspoloženi da pišu fanzine. I to malo bendova što imamo, nema ko da progura. Kako stvari stoje, čini mi se da se situacija neće popravljati, ali što bude - bude.
Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Naši najveći problemi su zapravo obaveze i svađe. Obojica idemo u srednju školu i ne možemo da zapostavimo jedno, da bi radili ovo drugo. Na Thy Slaughter gledamo kao na hobi i razonodu, a ne kao na biznis. Što se svađa tiče, znale su da budu dosta zeznute, ali smo i pored toga opstali i snimili EP. Takođe, imamo problema sa bubnjarom i ne možemo držati svirke.
Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Da imamo priliku, našu muziku bih pustio ljudima koji razmišlaju svojom glavom i pružaju otpor već ustaljenim pravilima, kao i ljudima koji ruše predrasude i bore se protiv problema u već očajnom društvu u kojem se nalazimo.
Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Bend smo formirali sasvim slučajno. Moj dobar drug Vuk i ja smo pričali kako bi bilo dobro da napravimo nešto, neki death metal projekat koji bi više naginjao ka thrash metal zvuku i odmah smo se bacili na posao.
Naša želja je zapravo bila da mladima prenesemo poruku da otvore oči i da vide da nije sve savršeno kao što kažu na televiziji i uopšte medijima. Naši tekstovi su uglavnom socijalne tematike, tipa: politika, rat, mito i korupcija itd.
Nama je cilj da muzikom probudimo prije svega našu generaciju, otvorimo im oči i pokažemo realnost. Doživljavamo je kao način života i bunt. Što se slušalaca tiče, bilo bi nam drago da se neko pronađe u našoj muzici.
Motivi i filozofija benda...
Naša filozofija je zapravo pobuna protiv sadašnjeg društvenog i političkog sistema i rušenje istog promjenama iz korijena, odnosno revolucija.
U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Mi smatramo da kao bend uspijevamo da prenesemo snažnu poruku slušaocima. E sad, sve zavisi kako ko shvati naše pjesme i kako ih ko razumije.
Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Najveći problem je što nema previše zainteresovanih za ovaj muzički pravac, a i to što postoji, čini mi se da nisu dovoljno aktivni i preduzimljivi. Nema ih ni na svirkama (koje su u Crnoj Gori dosta rijetke zbog nedostatka prostora), nema dovoljno bendova, kao ni ljudi koji su raspoloženi da pišu fanzine. I to malo bendova što imamo, nema ko da progura. Kako stvari stoje, čini mi se da se situacija neće popravljati, ali što bude - bude.
Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Naši najveći problemi su zapravo obaveze i svađe. Obojica idemo u srednju školu i ne možemo da zapostavimo jedno, da bi radili ovo drugo. Na Thy Slaughter gledamo kao na hobi i razonodu, a ne kao na biznis. Što se svađa tiče, znale su da budu dosta zeznute, ali smo i pored toga opstali i snimili EP. Takođe, imamo problema sa bubnjarom i ne možemo držati svirke.
Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Da imamo priliku, našu muziku bih pustio ljudima koji razmišlaju svojom glavom i pružaju otpor već ustaljenim pravilima, kao i ljudima koji ruše predrasude i bore se protiv problema u već očajnom društvu u kojem se nalazimo.