Trebao mi je taj posao. Makar do
prvog čeka. Posle sam planirao da se naližem, odglumim ludilo, otvorim
bolovanje, i tužim se sa njima za još jednu platu dok ne provale kolika sam
budala i popuste. Picnuo sam se, obukao šulju, spremio lažni CV u koji niko
normalan ne bi poverovao, poneo čak i poslovnu torbu (praznu naravno) koju sam
pozajmio od komšije, i uputio se na zakazani sastanak. Čudna je stvar taj CV. Epsko
književno delo za cure iz srednje frizerske, spisak želja onoga što su moji
stari želeli da budem, a u stvari klasična zamena za guz papir kada pogledam
šta sam sve unutra nasrao. Jebiga, svakom svoje govno gibanica. Velika čista
poslovna zgrada, novac u rukama i te fore. Portir me je ljubazno uputio na
šesti sprat, a tamo sekretarica ka sali za intervjue. Glavna za prijem bila je
neka porno baba, za koju se naveliko pričalo da prima u sebe kao što se nekada
primalo u savez pionira. Šuškalo se da je na svakom spratu imala bar po jednog
jebača, ali ne zato što je bila dobra „mature“, već zato što su se dotični
plašili gubitka posla. Znači, nisam bio bez šansi.
Na razgovor smo čekali neki klinac sa sveže završenim faksom, zalizanom
kosom i nadmenim stavom, i ja. Procedili smo jedan drugom kroz zube zdravo,
onako preko kurca, i pomislili u sebi, puši ga majmune. Prozvali su me prvog.
Seo sam preko puta porno babe i šou program je počeo. Lupetao sam o prošlim
radnim mestima u firmama koje nisu postojale, izmišljao o pohađanim obukama i
sertifikatima, uveravao je da sam ja prava osoba za ovaj posao. Baš ono pravi
„advanced“ nivo laganja.
„Slušaj“, rekla je u jednom
trenutku. „Neću da ti persiram. Lažeš kao pas... Ali to mi se na neki način i
sviđa. Znači da ti je stalo do ovog posla. Imam predlog... Da se nađemo sutra
oko 8 da obavimo završni razgovor. Možda tada i iskoče neki finalni atributi
koji će presuditi.“
Kurac joj je virio iz očiju, i ja
sam hteo ne hteo, morao da prihvatim ponudu. Ako ništa, bar da zajebem
zalizanog naduvenka ispred.
Večera je bila sranje, bar što se mene tiče. Prvo, sve sam morao da
platim ja, drugo, pila je kao smuk i to sve neka skupa pića, i treće, morao sam
da se napijem duplo više od nje kako bih uopšte mogao da je karam.
I pored svog tog luksuza u njenom stanu,
izgledala je kao antička iskopina. Čim su sise napustile svoje mesto u brusu, sumanuto
su krenule ka pupku. O bulju da i ne govorim. Ugasio sam svetlo, čvrsto zažmurio,
tiho zamolio bogove za erekciju, i pokušao da zamislim neku dobru ribu, tipa Milicu
Dabović, kako bi sve prošlo koliko toliko bezbolnije.
Svršio sam relativno brzo. „Ok“,
okrenuo sam se na leđa. „Je l’ to to?“
„Šta, zar samo toliko? Bez 3 puta ni
ne razmišljaj o poslu“, hladno je odbrusila baba.
Kroz pola sata budala se probudila.
Ovoga puta, trajalo je dobrih 47 minuta. Celo poluvreme sa nadoknadom za dva
žuta. Otišao sam u klonju, ispovraćao se, popio pola litra vode, i čvrsto rešio
da odem.
„A treći put?“, podigla je glavu
matora kurožderka. Nisam hteo ni da odgovorim.
Kroz par dana, saznao sam da je bakuta preminula, i to, kako se pričalo,
za vreme seksa. Klinac sa zalizanom kosom i nadmenim stavom je očigledno
postigao het trik. Postavljen je na njeno radno mesto. Primio me je na posao,
jer sam mu zapretio da ću svima reći kako je peder i da mi se nabacivo u
hodniku prilikom intervjua. Odradio sam svojih mesec dana, podigao platu, napio
se, i naravno, otvorio bolovanje. Platio sam to veče kurvu. Uzaludno. Nije hteo
da se digne. Ležali smo goli u krevetu. Kurva se grohotom smejala. Ne znam da
li zbog mog fijaska, ili zato što je držala moj CV u rukama...
Vojislav Vukomanović