Tarabići

Miloš i Mitar Tarabić
Prave tarabu u moje avlije
Miloš 1809-1854
Mitar : (1829-1899)

Tarabe u avlije: satirična priča.crni humor
-Ajde dig se!
-Ne smem!
-Idemo da stavimo tarabe, i ogradimo tvoju avliju!!?
Za kojom toliko patiš!!?
-Ko ste bre Vi!?
Miloš i Mitar iz Kremne, pokraj Užica!
-Čuveni bre Tarabići, sinak!“
-Nikad, čuo!
Al', nas vidiš! To smo mi! Vidovnjaci!
-A Stojan!?
-Nema ga, ni u avlije, ni u kući, gadno kašlja, neka bolest ga ga zavatila na pluća!...
-Ponesi školsku torbu, očevu, sa čekićem!
-Oću! Oću!
-Eksere imamo mi!
-Odakle Vam!?
-Grobari su bacili kod pirovine, kad su kivali krstače!
-Au! Pa Vi ste se povampirili skroz!?
-Ma jok , bre sinko!
-Nemoj ti mene sinko!
-Kažem im ja!-iznerviran i uplašen.
-Kakvo ti je to brašno, na čoji, i po licu!?
-Pa mi s vampirima, i oštokondžulama, prekraćujemo dane i noći, po vodenice, nema ih doduše, mnogo, po Srbiji, ni po okolini Užica.
Odakle smo, mi...
-Tak! Tak! Tak! –začu se u zoru, potkivanje taraba, ko' konjima,kovačevi, kad su kuju kopite!
-E, tako se zakiva!!!
-Zarža pas, u avliji.Grrrrr!!!Grrrr!!!Av! Grrrr!
-Ovaj kad ga pogleda očima, Tarabić, ko da mu sevnuše munje, barem dve, Mitar, čini mi se,
i ono pseto, podvi rep, cvilnu i ode.-
-Hipnotiše, kučki!-Lud li je! Tarabić, pomisli se malko!
-E, tako se radi, to.-„ Sad možeš slobodno da šetaš avlijom“!!!!
-Gle, visibabe!
-Da uberem za pokojnu baba Višnju!!!
Progoni me, i mrtvi ji se svete, što se narodski kaže.- Četri joj uberite, i stavite, na uzglavlje, kod neznanog pokojnika, meni za sreću, kad se vraćate...
-Hoćemo sinko!
-Doći će baba Višnja, na vodu i ratluk, nekom u komšiluk.
-Ajd', u zdravlje sinko!
-Probudih se i trgoh, iz ovog sumornog i košarnog sna..-
-Ko da ti neko otvori vrata od kujne, il'gi zalupi, a ti uzmeš kuhinjski nož, s crvenu dršku!?
-Ono nema nikog, i shvatiš da je košmaran san.
-Tek se oko sedam sati uspavah!. .-Sav se naježih, icepi se od stra', i san!