Previše kurvi je spavalo na mom jastuku. Zato i teško zaspim. Posmatram ih često, kako tako lako utonu u san, bez meškoljenja, okretanja, kao kada radnik sa mešalice popije pivo nakon naporne šljake i nasloni se na fosnu. One mirno spavaju na perju okupanom krvlju nevinih gusaka. Previše puta u životu su krvarile. Miris im se uvukao u nos. Ne osećaju ga. Pitam se, šta li sanjaju, i pitam se, da li se pitaju, ko je čija greška, ja njihova, ili one moja. A grešaka nikad dosta. Ali taj jastuk, samo je jedan. Kupljen nemačkim markama devedestih od švercovanog benzina, miriše na tuđu kosu i uspomene. Izvlačim ga polako ispod njene glave da je ne probudim. Kažu da oni srećni umiru u snu. A ja želim da budem budan još malo...
Vojislav Vukomanović
Vojislav Vukomanović