It‘s The Meat.
_theatrical_poster.jpg)
Vanredno stanje je završeno - ko je preživeo preživeo je - i vreme je da se polako vraćamo starom dobrom (ne)normalnom načinu življenja. Koji je bolji filmski užitak za ovo doba od filmova koji su imali tagline Who will survive and what will be left of them? Dakle posvetićemo se liku i delu Tobija Hupera.
Tobe Hooper (1943-2017) je poznati američki autor horor i SF filmova koji je svetsku kinematografiju zadužio ostvarenjima kao što su Poltergeist (1982), Lifeforce (1985) ili The Mangler (1995) ali je do danas ipak mežu širom publikom najpoznatiji kao autor kultnog filma strave i užasa The Texas Chain Saw Massacre (1974). U istoriji filma postoje mnogi momenti koji su označili drastičnu prekretnicu u njenom toku. Ti momenti su rušili mostove između filmova pre i filmova posle. Takođe, ti filmovi su ponovo i iznova određivali sta se u filmu može uraditi i šta se u filmu sme uraditi. Tako nakon filma The Texas Chain Saw Massacre, nastaje jedna potpuno nova stranice u istoriji horor filma - filmovi postaju realističniji i brutalniji! Dok dotašnja romantika horor filma ostaje sahranjena u buci Leatherfaceove motorne testere … Uštogljeni i uglađeni džentlmen kakav je bio grof Drakula ustupa mesto pogrbljenom, prljavom, masnom i kravavom divu – Leathefaceu! Sa plakatom na kojem se poludeli i divlji Lederfejs sprema da motornom testerom raskomada nesrećnu heroinu nabodenu na mesarsku kuku ogromnim slovima piše: "Ko će preživeti i sta će od njih ostati?" Dakle, ovaj film već u svojoj reklami navodi da se radi o nečem zaista novom i nečem zaista bliskom realnosti (film je sniman po istinitom događaju na kojem se bazira i Hičkokov Psiho i to je naravno, priča o masovnom ubici i nekrofilu Edu Gejunu). Iako The Texas Chain Saw Massacre pripada horor podzanru zvanom slešer, u njemu postoje i mnogi drugi elementi, kao ćto su: kanibalizam, bezizlaznost situacije - beznađe i bespomoćnost, socijalni komentar, drama siromaštva, strah od nepoznatog unutar zabačenih provincijskih sela i zaseoka ... Tokom projekcija, mnogi ljudi su navodno izlazili iz bioskopa zgađeni i zaprepašćeni realističnosću ovog ostvarenja. Kao takav, film je zabranjivan i žestoko cenzurisan tokom sedamdesetih, često je ovaj film bio i ignorisan te se nije ni pojavljivao po bioskopima. Tek sa dolaskom VHS-a (videoplejera i filmova na videokasetama) The Texas Chain Saw Massacre dobija priliku da ga vidi šira publika. Nažalost, moralna panika sa početka osamndesetih doprinela je da se i ovaj medijum cenzurise te The Texas Chain Saw Massacre potpada pod tzv. "Video Nasties" listu, što je znacilo da se po videotekama mogla naći samo cenzurisana verzija filma.
A početak priče je filmu The Texas Chain Saw Massacre još luđi! Sa osamdeset hiljada dolara - koje su producenti (navodno bliski Mafiji) zaradili sa porno filmom Deep Throat - tada profesor u filmskoj školi Tobi Huper kreće 1973. godine da snima film o porodici kanibala koji otimaju svoje žrtve na svojoj benzinskoj pumpi koja je locirana negde na zabačenom putu kroz duboku teksašku provinciju. Glavni lik u filmu je danas veoma poznati Lederfejs (Leatherface). Ogromni, poludeli, poluprimitivni manijak koji je svetu postao poznat po masci koja je napravljena od ljudske kože sa lica njegovih zrtava. Lederfejs je u stvari otpušteni radnik zatvorene (ili propale) klanice koji se u svojim ubistvima služi maljem i naravno - motornom testerom. Njegova ubistva su brutalna a njegova stručnost i efikasnost u ubijanju i obradi leseva verovatno potiču iz njegovih dana u klanici. On je sluđen, zbunjen i bez identiteta (otuda maska), ali Lederfejs je i čovek-dečak, mentalno zaostao i potpuno je pod kontrolom njegove porodice.
Scena večere, vrhunac filma i revolucija horora na delu - dovodi svog gledaoca u neko novo saznanje. U ovoj sceni je "finalna devojka" (Sali Hardesti) dovedena za sto na kojem je glavno posluzenje ljudsko meso njenih upravo pobijenih prijatelja. Ali Sali nije tu da bi jela, nju su ovde doveli da bi i sama bila ubijena. I tu dolazi do katarzicnih scena ubistva kada shvatamo koliko čoveka u stvari uvek samo jedan mali korak deli od životinje. Čoveka u ovoj sceni od zveri izdvaja samo efikasnost u sprovođenju njegovih divljih, primitivnih namera. Jer, Lederfejs i njegova familija kanibala nisu stvarno postojali, ali Hitler, Staljin, Jozef Mengele, Pol Pot - jesu. A oni su deo čovekovog nasleđa isto onoliko koliko su to Aristotel, Leonardo Da Vinči, Pikaso ili Ajnštajn.
Osim socijalnog komentara, The Texas Chain Saw Massacre je jedan od onih filmova koji su doveli do toga da su serijske ubice postale deo pop kulture. Oni počinju sa Hičkokovim Psihom (gde je ubica stidljiv, zbunjen, mladić nerazvijenog identiteta), preko Karpenterove Noći veštica (gde je ubica ustvari iskonsko, urodjeno zlo koje hoda) i Dommovog filma Kad jaganjci utihnu (gde je ubica inteligentni erudita, ljubitelj umetnosti i genijalni psihijatar) dolazimo do filma American psyho (u kojem je serijski ubica postmoderni, uštogljeni i nalickani lepotan svestan svih pravila žanra). U filmu The Texas Chain Saw Massacre Leatherface je prvenstveno produkt sredine i on ne ubija radi zadovoljstva, zavisti, pohlepe ili osvete neke nepravde - on ubija radi hrane! Kao socijalni komentar The Texas Chain Saw Massacre je film koji predstavlja portret jednog drustva u ekonomskoj, moralnoj i identiteskoj krizi. Na zalasku vijetnamskog rata, Amerika tog doba zaboravlja na ogroman progres ostvaren šezdesetih, zatvara se u sebe i pokušava da se odbrani od ratnih poraza, ekonomske recesije i politickih previranja. Produkt tog doba, provincija američke drzave Teksas oslikana je kao pustinjsko bespuće, jos uvek napola divlje, sa ljudima koji su sa jedne strane duboko religiozni i drustveno konzervativni - a sa druge strane jos uvek primitivni, beskompromisni u očuvanju vlastite egzistencije. U takvu sredinu, dolaze neki mladići i devojke koji su urbani, školovani, emancipovani i leberalni. Oni mirišu na šezdesete i u njima se vidi neka nova Amerika, neki novi senzibilitet koji pripada američkom jugu ali koji svoju inspiraciju nalazi u vrednostima kulturnih i drustvenih procesa ostvarenih kroz hipi "tune in turn on drop out" pokret. Otuda je ovaj film slikan u halucinogenim prikazima prirode i pustinjskih bespuća. Muzicka podloga je takodje maestralna - radiofonijska buka provučena kroz bezbroj efekata uspostavlja atmosferu produžene ili neprekidne napetosti. Faustovski mračan, zvuk postaje neizdvojivi deo ukupnog iskustva, on jos dugo ostaje urezan u kori našeg velikog mozga. Do danas, Teksaski Masakr Motornom Testerom je već postao neka vrsta opste culture za sve poštovaoce filmske umetnosti.
Uspeh originalnog Teksaskog Masakra Motornom Testerom (1974) i razvoj podkulture horor fanova željnih nastavka sage o Leatherfaceu i njegovoj porodici kanibala, doprineo je odluci da se 1986. godine snimi nastavak. Teksaski Masakr Motornom Testerom je do polovine osamdesetih polako ali sigurno postao tzv. "kultni film", film koji godinama opstaje na repertoaru "ponoćnih projekcija" i za kojim postoji redovna potražnja po video klubovima. Postao je jedan od onih filmova oko kojih se konstantno diže fama, što kroz prepričavanje, što kroz pisanje o njemu. Režiser Tobi Huper i koscenarista Kim Henkel su u nastavku serijala u svojim ulogama ali ovaj put jednu od glavnih uloga igra i svetski poznati glumac i režiser Dennis Hopper!
The Texas Chain Saw Massacre 2 je podržan mnogo većim budžetom (oko 4 miliona dolara). Denis Hoper glumi teksaskog rendžera koji je u potrazi za Leatherfaceovom familijom Sawyer da bi im se osvetio jer su mu ovi ubili nećaka Franklina (to ubistvo se može videti u prvom filmu, Franklin je onaj debeljko u invalidskim kolicima, zapravo on je jedini koji je u filmu Teksaški masakr motornom testerom - zaista stradao od motorne testere). Ali prava heroina ovog filma je Kerolajn Vilijams koja glumi radio DJ-a koja slučajno uspeva da snimi telefonski razgovor sa dva nesrećnika koji bivaju ubijeni od strane Lederfejsa i njegovog jos luđeg brata Top Chopa (igra ga danas malo poznatiji Bill Mosley). Pošto saznaju da je ubistvo otišlo uzivo u radio-etar i da je najverovatnije snimljeno - porodica kreće u krvavi pohod na radio stanicu.
Ovaj film sadrži mnoge elemente crne komedije! Glumci totalno preteruju u glumi. Denis Hoper je u to vreme bio u jednoj od njegovih lošijih faza. Ubistva su nadrealno krvava i na uvrnut način zabavna (kemp). Specijalne efekte je odradio poznati horor umetnik Tom Savini. Lederfejs je prikazan kao mnogo pitomije stvorenje koje je čak u stanju da se zaljubi u heroinu. Zapravo, može reći da glavni negativac u stvari i nije Lederfejs vec je to Chop Top, Lederfejsov brat koji se iz Vijetnama vratio sa metalnom pločicom u lobanji. Jedini glumac koji se u nastavku ponovo pojavljuje je Jim Siedow i on ponovo glumi glavu porodice (Drejton Sojer). On je kuvar koji je jedino racionalno biće u porodici, čovek zaduzen za čišćenje krvavog nereda koji ostaje za poludelom braćom. Ipak, i pored silnog posla, on uspeva da pobedi na lokalnom takmicenju u kuvanju čilija (kada ga pitaju u čemu je tajna njegovog uspeha – ukusnog jela - on sav ushićen i slavodobitan odgovara: U mesu!).
Kada je pušten u bioskope, film je komercijalno loše prošao ali je vremenom razvio svoju bazu vernih fanova. Kao i original, i nastavak je zabranjivan u mnogim zemljama, kada je prolazio kroz cenzuru trabalo je seći i do 20 minuta filma tako se na trzistu pojavio "necenzurisan" što je tada automatski značilo da ga ne mogu gledati mlađi od 17 godina. U Australiji se zvanično izdanje ovog filma pojavilo tek 2006! Trivia: Kanadski EBM sastav Skinny Puppy je na svom albumu Cleanse Fold and Manipulate (1987) semplovao nekoliko replika iz ovog filma. ("They live on fear!" i "You got that last slaughter on tape, you play it on the radio!" u pesmi Shadow Cast)
Na žalost, The Texas Chain Saw Massacre 2 je trebao da spase karijeru Tobija Hupera ali pošto nije opravdao očekivanja, glavni Huperovi uspesi ostaju samo originalni Texas Chain Saw Massacre i mnogo poznatiji i komercijalno uspešniji film iz 1982. - Poltergeist.
Pogledajte dakle još večeras ovaj krvavi Double Feature: The Texas Chain Saw Massacre i The Texas Chain Saw Massacre 2 jer zaista se radi o nezaobilaznim delima u istoriji horror kinematografije!
Ovo je i naš poslednji Double Feature. Nadam se da smo se lepo družili ovih nekoliko nedelja, pozdravljamo vas do sledeće pandemije!!!
Janko Takač
Tobe Hooper (1943-2017) je poznati američki autor horor i SF filmova koji je svetsku kinematografiju zadužio ostvarenjima kao što su Poltergeist (1982), Lifeforce (1985) ili The Mangler (1995) ali je do danas ipak mežu širom publikom najpoznatiji kao autor kultnog filma strave i užasa The Texas Chain Saw Massacre (1974). U istoriji filma postoje mnogi momenti koji su označili drastičnu prekretnicu u njenom toku. Ti momenti su rušili mostove između filmova pre i filmova posle. Takođe, ti filmovi su ponovo i iznova određivali sta se u filmu može uraditi i šta se u filmu sme uraditi. Tako nakon filma The Texas Chain Saw Massacre, nastaje jedna potpuno nova stranice u istoriji horor filma - filmovi postaju realističniji i brutalniji! Dok dotašnja romantika horor filma ostaje sahranjena u buci Leatherfaceove motorne testere … Uštogljeni i uglađeni džentlmen kakav je bio grof Drakula ustupa mesto pogrbljenom, prljavom, masnom i kravavom divu – Leathefaceu! Sa plakatom na kojem se poludeli i divlji Lederfejs sprema da motornom testerom raskomada nesrećnu heroinu nabodenu na mesarsku kuku ogromnim slovima piše: "Ko će preživeti i sta će od njih ostati?" Dakle, ovaj film već u svojoj reklami navodi da se radi o nečem zaista novom i nečem zaista bliskom realnosti (film je sniman po istinitom događaju na kojem se bazira i Hičkokov Psiho i to je naravno, priča o masovnom ubici i nekrofilu Edu Gejunu). Iako The Texas Chain Saw Massacre pripada horor podzanru zvanom slešer, u njemu postoje i mnogi drugi elementi, kao ćto su: kanibalizam, bezizlaznost situacije - beznađe i bespomoćnost, socijalni komentar, drama siromaštva, strah od nepoznatog unutar zabačenih provincijskih sela i zaseoka ... Tokom projekcija, mnogi ljudi su navodno izlazili iz bioskopa zgađeni i zaprepašćeni realističnosću ovog ostvarenja. Kao takav, film je zabranjivan i žestoko cenzurisan tokom sedamdesetih, često je ovaj film bio i ignorisan te se nije ni pojavljivao po bioskopima. Tek sa dolaskom VHS-a (videoplejera i filmova na videokasetama) The Texas Chain Saw Massacre dobija priliku da ga vidi šira publika. Nažalost, moralna panika sa početka osamndesetih doprinela je da se i ovaj medijum cenzurise te The Texas Chain Saw Massacre potpada pod tzv. "Video Nasties" listu, što je znacilo da se po videotekama mogla naći samo cenzurisana verzija filma.
A početak priče je filmu The Texas Chain Saw Massacre još luđi! Sa osamdeset hiljada dolara - koje su producenti (navodno bliski Mafiji) zaradili sa porno filmom Deep Throat - tada profesor u filmskoj školi Tobi Huper kreće 1973. godine da snima film o porodici kanibala koji otimaju svoje žrtve na svojoj benzinskoj pumpi koja je locirana negde na zabačenom putu kroz duboku teksašku provinciju. Glavni lik u filmu je danas veoma poznati Lederfejs (Leatherface). Ogromni, poludeli, poluprimitivni manijak koji je svetu postao poznat po masci koja je napravljena od ljudske kože sa lica njegovih zrtava. Lederfejs je u stvari otpušteni radnik zatvorene (ili propale) klanice koji se u svojim ubistvima služi maljem i naravno - motornom testerom. Njegova ubistva su brutalna a njegova stručnost i efikasnost u ubijanju i obradi leseva verovatno potiču iz njegovih dana u klanici. On je sluđen, zbunjen i bez identiteta (otuda maska), ali Lederfejs je i čovek-dečak, mentalno zaostao i potpuno je pod kontrolom njegove porodice.
Scena večere, vrhunac filma i revolucija horora na delu - dovodi svog gledaoca u neko novo saznanje. U ovoj sceni je "finalna devojka" (Sali Hardesti) dovedena za sto na kojem je glavno posluzenje ljudsko meso njenih upravo pobijenih prijatelja. Ali Sali nije tu da bi jela, nju su ovde doveli da bi i sama bila ubijena. I tu dolazi do katarzicnih scena ubistva kada shvatamo koliko čoveka u stvari uvek samo jedan mali korak deli od životinje. Čoveka u ovoj sceni od zveri izdvaja samo efikasnost u sprovođenju njegovih divljih, primitivnih namera. Jer, Lederfejs i njegova familija kanibala nisu stvarno postojali, ali Hitler, Staljin, Jozef Mengele, Pol Pot - jesu. A oni su deo čovekovog nasleđa isto onoliko koliko su to Aristotel, Leonardo Da Vinči, Pikaso ili Ajnštajn.
Osim socijalnog komentara, The Texas Chain Saw Massacre je jedan od onih filmova koji su doveli do toga da su serijske ubice postale deo pop kulture. Oni počinju sa Hičkokovim Psihom (gde je ubica stidljiv, zbunjen, mladić nerazvijenog identiteta), preko Karpenterove Noći veštica (gde je ubica ustvari iskonsko, urodjeno zlo koje hoda) i Dommovog filma Kad jaganjci utihnu (gde je ubica inteligentni erudita, ljubitelj umetnosti i genijalni psihijatar) dolazimo do filma American psyho (u kojem je serijski ubica postmoderni, uštogljeni i nalickani lepotan svestan svih pravila žanra). U filmu The Texas Chain Saw Massacre Leatherface je prvenstveno produkt sredine i on ne ubija radi zadovoljstva, zavisti, pohlepe ili osvete neke nepravde - on ubija radi hrane! Kao socijalni komentar The Texas Chain Saw Massacre je film koji predstavlja portret jednog drustva u ekonomskoj, moralnoj i identiteskoj krizi. Na zalasku vijetnamskog rata, Amerika tog doba zaboravlja na ogroman progres ostvaren šezdesetih, zatvara se u sebe i pokušava da se odbrani od ratnih poraza, ekonomske recesije i politickih previranja. Produkt tog doba, provincija američke drzave Teksas oslikana je kao pustinjsko bespuće, jos uvek napola divlje, sa ljudima koji su sa jedne strane duboko religiozni i drustveno konzervativni - a sa druge strane jos uvek primitivni, beskompromisni u očuvanju vlastite egzistencije. U takvu sredinu, dolaze neki mladići i devojke koji su urbani, školovani, emancipovani i leberalni. Oni mirišu na šezdesete i u njima se vidi neka nova Amerika, neki novi senzibilitet koji pripada američkom jugu ali koji svoju inspiraciju nalazi u vrednostima kulturnih i drustvenih procesa ostvarenih kroz hipi "tune in turn on drop out" pokret. Otuda je ovaj film slikan u halucinogenim prikazima prirode i pustinjskih bespuća. Muzicka podloga je takodje maestralna - radiofonijska buka provučena kroz bezbroj efekata uspostavlja atmosferu produžene ili neprekidne napetosti. Faustovski mračan, zvuk postaje neizdvojivi deo ukupnog iskustva, on jos dugo ostaje urezan u kori našeg velikog mozga. Do danas, Teksaski Masakr Motornom Testerom je već postao neka vrsta opste culture za sve poštovaoce filmske umetnosti.
Uspeh originalnog Teksaskog Masakra Motornom Testerom (1974) i razvoj podkulture horor fanova željnih nastavka sage o Leatherfaceu i njegovoj porodici kanibala, doprineo je odluci da se 1986. godine snimi nastavak. Teksaski Masakr Motornom Testerom je do polovine osamdesetih polako ali sigurno postao tzv. "kultni film", film koji godinama opstaje na repertoaru "ponoćnih projekcija" i za kojim postoji redovna potražnja po video klubovima. Postao je jedan od onih filmova oko kojih se konstantno diže fama, što kroz prepričavanje, što kroz pisanje o njemu. Režiser Tobi Huper i koscenarista Kim Henkel su u nastavku serijala u svojim ulogama ali ovaj put jednu od glavnih uloga igra i svetski poznati glumac i režiser Dennis Hopper!
The Texas Chain Saw Massacre 2 je podržan mnogo većim budžetom (oko 4 miliona dolara). Denis Hoper glumi teksaskog rendžera koji je u potrazi za Leatherfaceovom familijom Sawyer da bi im se osvetio jer su mu ovi ubili nećaka Franklina (to ubistvo se može videti u prvom filmu, Franklin je onaj debeljko u invalidskim kolicima, zapravo on je jedini koji je u filmu Teksaški masakr motornom testerom - zaista stradao od motorne testere). Ali prava heroina ovog filma je Kerolajn Vilijams koja glumi radio DJ-a koja slučajno uspeva da snimi telefonski razgovor sa dva nesrećnika koji bivaju ubijeni od strane Lederfejsa i njegovog jos luđeg brata Top Chopa (igra ga danas malo poznatiji Bill Mosley). Pošto saznaju da je ubistvo otišlo uzivo u radio-etar i da je najverovatnije snimljeno - porodica kreće u krvavi pohod na radio stanicu.
Ovaj film sadrži mnoge elemente crne komedije! Glumci totalno preteruju u glumi. Denis Hoper je u to vreme bio u jednoj od njegovih lošijih faza. Ubistva su nadrealno krvava i na uvrnut način zabavna (kemp). Specijalne efekte je odradio poznati horor umetnik Tom Savini. Lederfejs je prikazan kao mnogo pitomije stvorenje koje je čak u stanju da se zaljubi u heroinu. Zapravo, može reći da glavni negativac u stvari i nije Lederfejs vec je to Chop Top, Lederfejsov brat koji se iz Vijetnama vratio sa metalnom pločicom u lobanji. Jedini glumac koji se u nastavku ponovo pojavljuje je Jim Siedow i on ponovo glumi glavu porodice (Drejton Sojer). On je kuvar koji je jedino racionalno biće u porodici, čovek zaduzen za čišćenje krvavog nereda koji ostaje za poludelom braćom. Ipak, i pored silnog posla, on uspeva da pobedi na lokalnom takmicenju u kuvanju čilija (kada ga pitaju u čemu je tajna njegovog uspeha – ukusnog jela - on sav ushićen i slavodobitan odgovara: U mesu!).
Na žalost, The Texas Chain Saw Massacre 2 je trebao da spase karijeru Tobija Hupera ali pošto nije opravdao očekivanja, glavni Huperovi uspesi ostaju samo originalni Texas Chain Saw Massacre i mnogo poznatiji i komercijalno uspešniji film iz 1982. - Poltergeist.
Pogledajte dakle još večeras ovaj krvavi Double Feature: The Texas Chain Saw Massacre i The Texas Chain Saw Massacre 2 jer zaista se radi o nezaobilaznim delima u istoriji horror kinematografije!
Ovo je i naš poslednji Double Feature. Nadam se da smo se lepo družili ovih nekoliko nedelja, pozdravljamo vas do sledeće pandemije!!!
Janko Takač