Kao jedan od značajnih domaćih predstavnika je projekat Talog iz Požege (Hrvatska), a svoju muziku opisuje kao "tmurno slavonsko okruženje" i trudi se da to i verodostojno prikaže na svojim albumima, prepoznatim u evropskim okvirima, ako ne i šire. Njegov tretman DS-a je pre svega tematske prirode i nosi epitet "vampirski", kao zalog pomenutom entitetu prisutnog zla među ljudima, ispostaviće se, vekovima više nego što je iko pomislio. Njegovi uradci su nekako "povučeni" u smislu pokazivanja raskoši boja i melodija, ali zato tihom agresijom režu fragmente u slušaočevom mozgu i kasnije ih je teško izbiti iz glave. Zbog te svoje mirne i prikrivene prirode, pretpostavljam da većina ljudi neće primetiti slojevitost, kao i već pomenute fragmente koji ostaju kao metalni ukus krvi u ustima. Barem ja sam stekao takav utisak, slušajući njegove ranije albume prilično kasno u noć, a to preporučujem samo onima koji su dovoljno hrabri i odlično podnose gluvu tišinu noći i sile na koje običan čovek nije spreman odgovoriti. Ukoliko vam je savest mirna ili prosto verujete natprirodnim silama (upravljate njima?), Talog je idealan za noćne kretnje.
Ako i dalje tragate za neodgovorivim odgovorima i zaintrigirala vas je priča sa linka, predlažem da uporedo slušate i album. Na veoma čudan način, Talog je podario celoj priči ton, harmoniju uz koju može da treperi u večnost. Usudio bih se reći da ceo muzički koncept počiva i na primesama drone-a, ali su ti momenti usklađeni i nastavljaju se gotovo neprimetno. Boja synth-a je veoma arhaična, ima neki odjek starine, i ne znam tačno zašto, podseća me na pozadinsku muziku Diznijevog klasika "Uspavana lepotica" (jedna od meni omiljenih adaptacija), ako je to ikad iko primetio. Bajkovito okruženje, uz prilično nejasno objašnjenje ko se krije iza ove legende, i posveta nesvakidašnjoj ženi svakako dodaju na kvalitetu albuma, a dokaz su sam naziv i nekoliko numera.
Ne mogu da sakrijem svoje oduševljenje onim što nudi "Ona kojoj tama se klanja" i po mom mišljenju, ovo je jedan od najzrelijih radova Taloga. Pored već pomenutih kvaliteta, pomenuo bih i sveprisutan osećaj jeze prilikom slušanja, oduzetosti pred svečanom, a u isto vreme prilično nedostojnom smrću žene koja je možda znala što mi nikada nećemo saznati. Taj faktor tajanstvenosti je teško postići i preneti ga putem muzike, naročito ako uzmemo u obzir da je vampirizam kao tematska celina obrađena na mnoštvo načina u samo dva veka postojanja. Međutim, on nije i nedostižan, jer ćete ovde u svakoj pesmi pronaći iskru nove obrade na zadatu temu i neće vas napuštati misao da se tu radi o nečemu prelepom, ali (ne)očekivano na tamnoj strani života i (možda prividnoj) smrti. Morbidnost kao kategoriju bih svakako isključio, iako će možda neko pomisliti i na to.
Inače, zašto bi se Tama ikome klanjala, a da nije vredna toga?
Iskreno očekujem da album postane klasik okvira žanra nakon nekoliko decenija, jer pleni svojim skromnim šarmom, nesvakidašnjim pristupom i muzikom koja je nenametljiva, minimalistička u svom korenu, ali dovoljno prodorna kao kad čitate redove koji lede krv u žilama.
Daniel Tikvicki