Miner Records je poznat po nekoliko stvari na našim prostorima. Jedna
od njih su sada već legendarni putujući metal cirkus pod firmom
„Invasion from the East“ koji već duže vreme obilazi našu zemlji,
okruženje, pa čak i inostranstvo. Druga su svakako kompilacije koje
Miner Records već tradiconalno izdaje kad god smatra da za to ima i
najmanjeg povoda. Povod za ovu je bila trenutna situacija vezana za
pandemiju Korona virusa koja je svet bacila pod noge. Jedina stvar koja
izgleda još uvek nije pokleknula pred bolešću je dobar metal, ovog puta
thrash, jer kompilacija Virus is my Business je kompilacija thrash
metal pesama bendova sa Miner labela, ali i gostiju. Pa da krenemo
redom. Prvi se predstavlja bend Speedclaw iz Rijeke (Hrvatska) i svira
speed/heavy metal, i to pesmom „Beast in the Mist“ sa svog istoimenog
EP-ja objavljenog 2017, u digitalnoj verziji na bendovom bandcampu. Bend
je trenutno na labelu Shadow Kingbom Records. Pesma je u najboljem
maniru heavy/speed metal žanra sa pravo rok/bluzerskim rifom koji se
proteže kroz celu pesmu, prošaranim zgodnim i sračunatim solažama.
Hrvati briljiraju u žanru koji se inače smatra prilično retro. Veoma
dobar način da se počne ova kompilacija. A onda kormilo preuzimaju
Deadly Mosh iz Kragujevca (Srbija) koji svojom mašinskom „Altar of Pain“
sa još uvek aktuelnog albuma United by Pain objavljenog za EBM Records
iz Meksika. Inače, Deadly Mosheri su jedno vreme bili na Miner labelu. Uh,
kakva je ovo rokačina. Njene žrtve se broje već odavno u stotinama, a
možda i hiljadama fanova koji su dobili pravi osećaj značenja fraze
„mosh pit,“ a Deadly Mosh i te kako znaju da zapale atmosferu. U
očekivanju njihovog novog materijala (2018 je objavljen singl In Trance
With Witch, koji bi trebalo da najavi taj novi materijal) „Altar of
Pain“ će još ko zna koliko thrashera da odnese niz svoj vrtlog
galopirajućeg tempa. Iza Kragujevčana slede Anathema iz Novog Sada,
inače bend koji sam u jednoj od njegovih ranijih postava gledao uživo
negde na početku mog metalnog dela života u mom rodnom gradu Kikindi i
tada su ubijali. Sada to čine jednako ubitačno sa svojom „The Pressure
Song“ sa takođe još uvek aktuelnog albuma Decibel objavljenog upravo za
Miner Records. Odlična speed/thrash rokačina sa trade mark Blažinim
vokalom, koji je na mestu frontmena zamenio našeg preminulog metal brata
Duleta (Francuza) Uvalića i odradio vraški dobar posao. Zatim je na red došla Osječka Kymera
sa svojom pesmom „Rust“ koja je originalno sa bendovog prvenca
Stillborn, ali je ponovo snimljena sa malo drugačijim miksom i na drugom
albumu Cravng the Unreachable (2017). Njihov pogled na thrash/death
metal je zaista jedinstven na sceni, „Rust“ (za koju je snimljen i
odličan video) je odličan pokazatelj upravo te činjenice. Kymera je
ustupila mesto beodgradskom bendu Kobold, iza kojeg stoji fantastičan
mladi gitarista Elio Rigonat. Pesma kojom se Kobold predstavljaju je
zaista prigodnog naslova – „Thrash Overlords,“ a Kobold pokazuju da to
zaista i jesu. U njihovoj muzici ima Destructiona, Excitera, Sacred
Raicha... i još mnogo toga. Oni su otprašili ovom pesmom sa njihovog
albuma Masterpace (2019) i pokazali da thrash metal u Srbiji ne samo da
ima kvalitetnih bendova, nego odličnih muzičara i kompozitora. Thumbs
up! Za Rigonata i kompaniju. Sledi bend Enemy Inside sa naslovnom
numerom sa svom albuma One More Time (2015) koji je po godinama mladosti
totalna suprotnost bendu Kobold, ali stare kuke pokazuju da je u njima
ostalo još barutnog punjenja i da itekako mogu i umeju da pokrenu stvari
iz mirovanja. Nadamo se samo da ovo nije poslednje što smo čuli od
njih, jer sceni i te kako treba iskusnih bendova. Nakon njih se svojom
pesmom „Personal Saviour“ predstavlja bend Neters Shrine, inače zemljaci
sa Deadly Mosh. On sviraju melo-death/thrash metal, a pomenuta pesma je
sa njihovog aktuelnog albuma Demon&Seed objavljenog pod
markom Miner Recordsa. Neters Shrine pokazuju da i te kako umeju da sviraju
jer je ova numera koja šamara svojim glavnim rifom i koja predstavlja
ugodan „predah“ nakon par rokačina, iako to ne znači da ova pesma nema
snagu. Sigma Epsilon je sledeći bend koji dolazi iz Beograda i koji u
postavi imaju i Emila Ivoševića (ex-Prisoner) na vokalima, Luku
Matkovića (producent, Quasarborn i legendarni Bombarder) na basu (!?) i
Aleksandru Stamenković (iz benda Jenner) na drugoj gitari, uz dodatak
bivšeg bubnjara benda Prisoner, Nikole Simonovića i gtaristu Stefana
Tomića takodje bivšeg Prizonerca. I za očekivati je da ova pesma prži
kada bend koji je izvodi ima takve veličine sa naše underground thrash
metal scene. Pesma „Svi putevi vode do smrti“ je sa njihovog istoimenog
EP-ja i predstavlja veoma modernu thrash metal u kojoj briljira gitarski
dvojac, ali ni malo za njima ne zaostaje ritam sekcija, dok Emili daje
možda i najbolju vokalnu izvedbu koju sam ikada od njega čuo, u
kombinaciji njegovog trade mark cleat vokala i growla (koji do sada
nisam kod njega čuo, a koji maestralno radi). Jedva čekam njihov full
length. Za njima sledi M.A.D. Goya sa svojom thrasherski neozbiljnom
„66(6) piva“ koja svojim rock&roll rifom ima taj Motorhead feel
zbog kojeg svi i volimo legendarni bend. Ovo je inače druga pesma na
kojoj vokale daje Blaža Mad. A onda su svojim prisustvom ovu kompilaciju
obogatili i beogradjani Prisoner sa pesmom „Arhiteksta novog sveta“ sa
njihovog aktuelnog EP-ja Prisoner na kojem nam se predstavila skoro
potpuno nova postava sa Matejom Cvetičaninom na gitari kao jedinim
preostalim originalnim članom benda. Gezzy na vokalima... ne znam, ali
moje skromno mišljenje je da mu thrash mnogo bolje leži od power metala.
Sa njegovim visokima može da se meri sa mnogim mnogo poznatijim
screamerima koje thrash metal scena ima. Mateja je gitarski znatno
uznapredovao i vidi se ogroman rad uložen u ovaj materijal. Prisoner,
samo ako ostanu zajedno, će se pokazati, siguran sam u to, kao ozbiljna
thrash metal sila. Orest su bend iz Beograda i iza sebe imaju dva
albuma, a pesma „stavi naslov pesme“ je sa njihovog drugog albuma.
Thrash metal (iako oni možda sebe ne bi tako nazvali zbog brojnih
uticaja koji se u njihovoj muzici čuju) sa dovoljno groovea da učini da
skačete kao ludaci. Eh, kada ne bi bilo benda Kamaradi ovaj svet bi bio
znatno dosadnije mesto, jer oni prave zgodne pesme, izuzetno tekstualno
aktuelno. Primer za ovo je svakako i pesma „Depresija“ sa aktuelnog
albuma Surovo i sirovo (2018) koja svojim jednostavnim rock&roll
rifom privlači pažnju i zadržava je, nagoneći vas da čujete šta Žac
(vokalista) ima da vam kažem, a svaka njegova je kao cigareta istine
koju vam neko gasi o kožu. Architect of Pain su iz Novog Sada i
predstavljaju nam se pesmom „War in Heaven“ za koju postoji i uradjen
video spot koji je realiziovan tokom drugog ciklusa projekta Muzička
šaNSa, koji je okupio novosadske underground bendove i dao im šansu da
urade nešto sa svojim muzikom. Produkciju spota je uradila ekipa
Kulturnog naselja. Veoma fokusiran speed/thrash metal u maniru stare
Annatheme. Twisted Tales su bend iz Kuršumlije koji je za ovu
kompilaciju izabrao pesmu „Troops of Twisted“ sa svom prvenca We Shall
Be Heard i uspeli su u inicijalnoj nameri – čuli smo ih, i to veoma
jasno. Nakon ovog prvenca bend ima još jedan full length i prži klasični
thrash metal. Dobra stvar kod njih je da ne pokušavaju da zvuče kao ni
jedan bend iako elementi njihove muzke nisu nastali u bezvazdušnom
prostoru, što je za pohvalu. Chains of Suffering su drugi od pozadi, ali
sigurno ne po kvalitetu. Njihova pesma „Darkness“ je sa njihovog
prvenca Seed of Suffering izdatog za marku Miner Records. Naročito mi se
svideo thrash metal rif odsviran u doomy fazonu nakon kojeg je usledla
genijalna solaža Roberta Ivančana. Zdravko Ranogajec je zakovao sve
eksere svojim beatovima na bubnjevima, a Leo Ivančan je odgrmio na basu i
odvrištao pesmu tako da bend zaista ne treba nikome da se izvinjava.
Thrash metal najboljeg ukusa i mirisa. Izbor zadnje pesme može nekoga za
zbuni jer kompilacju zatvaraju Hetrem z Bosne i Hercegovine sa pesmom
„Prelude“ koja na njihovom albumu Human at Sight ide prva, ali je na
kompilaciju stavljena poslednja. Ideja organizatora kompilacije je
verovatno bila da nakon svega ovoga vezanog za koronu dolazi novi
prelude, iliti novi početak, tako da Virus is My Biseness i nije mogla
bolje da se završi nego upravo tako. Fina proggy melodja koja, ništa
manje od ostalih, pokazuje da mi na našim prostorima imamo izuzetno
kvalitetne muzičare.
Hvala Mineru što je ovom kompilacijom učinio da
nam ovo vreme provedeno u kućnim uslovima, punim zabrinutosti, možda i
straha od neizvesne budućnosti, protekne makar uz izuzetno kvalitetan
thrash metal. Veoma kvalitetno odradjena kompilacija, za sada samo u
digitalnoj varijanti. Iskreno se nadam da će Miner, kada se sve ovo
završi, odlučiti da urad i fizičko izdanje ove kompilacije, jer je uspeo
da na jedno mesto okupi aktuelne thrash metal bendove. Možda čak i
jedna ideja – da se napravo thrash metal maraton pod istim naslovom
„Virus is my Business“ i da okupi upravo ova imena i počasti fanove
dobrom svirkom i after-gig žurkom; da proslavimo odlazak virusa onako
kako dolikuje. Za sada, uživamo u kompilaciji.
10/10
Vlad
