BEBANOVO
Kako biste jasnije razumeli kontekst predstojeće priče, najpre bih vam kratko izložio okolnosti i okruženje u kojima se sama radnja odvija. Selo Bebanovo nalazilo se kraj prestonice Bebanovgrada u državi Bebaniji. O Bebaničanima, stanovnicima države Bebanije, širom sveta se pročuo glas o njihovom nepresušnom kapacitetu za uvođenje novina i modernizaciju navika, infrastrukture i pristupa životu generalno. Uostalom, čak i ime same države nastalo je na bazi jednog od takvih činova kojima njeni stanovnici nastoje dokazati svoju neprestanu težnju ka progresu. Naime, oni su, kao i u većini drugih stvari koje ukazuju na prosperitet i napredak jednog društva, bili prvi u takozvanoj Terminaciji rađanja, ideji koja se naravno, poput većine drugih, nije rodila u samoj državi, već je došla od spolja, iz razvijenijeg dela sveta. Terminacija rađanja znači potpun prekid mogućnosti stvaranja novog živog organizma ljudskog porekla, a obavlja se tako što sve jedinke ženskog porekla jedanput mesečno, na sredini ciklusa, u vreme ovulacije, primaju blokatore izbacivanja jajnih ćelija u jajovod, sprečavajući time mogućnost nastanka zigota koji bi se kasnije eventualno razvio do stadijuma fetusa, a možda, u najgorem slučaju, i do nivoa ploda spremnog za izlazak kroz porođajni kanal majke, odnosno do stadijuma novorođenčeta. Tako se nezaštićeni seksualni odnos mogao upražnjavati bez ikakvog sputavanja, s obzirom na to da je rizik od trudnoće nepostojeći. Ogromna privlačnost ovakve ideje dodatno je podržana prethodno uvedenom, vrlo pouzdanom metodom Produžavanja života koja je obećavala večni mladalački život svakom Bebaničaninu, ma kog pola, roda, starosti, rase i izbora preferirane seksualne pervezije ili inverzije on, ona, ono ili oni bili, putem apliciranja Regen depoa. Ovaj savremeni izum farmacije, koji je takođe Bebanija prva u svetu pravno regulisala, omogućavao je trenutni oporavak od svakog endogenog ili egzogenog stresora, uz garantovano i potpuno obnavljanje svih povređenih ili oštećenih tkiva, i davao se jednokratno, ostavljajući trajno regenerišuće dejstvo na organizam, čineći ga besmrtnim. Na taj način stvaranje novih jedinki u Bebaniji zauvek je ukinuto, ali se sa sigurnošću moglo tvrditi da, zahvaljujući Regen depou, broj stanovnika nikada neće opasti, istina zbog Terminacije rađanja neće ni porasti. I druge države su uvodile moderne metode koje za cilj imaju unapređenje života, ali Bebanija se izdvajala po tome što je redovno bila prva ne samo u redu za prihvatanje novopečenih naučnih dostignuća, valjda trudivši se da pokaže svojim idol-nacijama nivo svoje spremnosti za međunarodne integracije i pristup Globalnoj Unijii, već i u ekspresnom uvođenju zakonskih regulativa vezanih za iste, uglavnom prethodno pitajući građane na referendumu šta misle o datoj temi. Potvrdni odgovor bi na glasanju dobijao preko devedeset odsto podrške, a za pozitivan ishod glasanja jedinke Bebanije obično su zasluge pripisivale dobroj pro-yes kampanji vođenoj od strane države.
U svakom centru razvoja uočava se jedan njegov deo koji je posebno napredan, koji se izdvaja po svojoj jedinstvenosti u pravovremenom donošenju racionalnih odluka. U državi Bebaniji tu ulogu preuzelo je Bebanovo. Zli jezici širili su laž da se pritisak za preuzimanje inicijative u domenu odbacivanja statičnih, tradicionalnih, zakržljalih, jednom rečju zaostalih pogleda na život od strane uprave sela širio upravo iz obližnje metropole Bebanovgrada, koji su strani turisti često posećivali želeći da otkriju sebi nove vidike, tačnije iz sedišta „Ministarstva za progres“, loiranog u samom centru grada, odmah uz „Institut za proučavanje komfora kao životne svrhe“. Bebanovo je, na primer, prvo mesto u Bebaniji, samim tim i svetu uopšte, koje je ukinulo koncept porodice, da bi ga u Zakoniku zamenlio terminom Skup ljudi koji obitava na jednom mestu. Ubrzo je, logično, navedeni član Zakonika preslikan i u Ustav Bebanije. Tako su recimo cimeri bili suštinski u istoj zajednici u kojoj je i bračni par, koji je, zapravo, uskoro nakon toga i ukinut kao pojava a i brak kao institucija.
Sada kada su prilike u selu Bebanovu kraj Bebanovgrada u državi Bebaniji manje-više razjašnjene, možemo preći na samu bit moje ispovesti.
Negde sredinom prošle godine rapidno se pročula vest da je na pomolu novo otkriće, nešto zaista sjajno, najprogresivnije do sada, nešto što će zauvek promeniti život na planeti Zemlji (to se, doduše, govorilo bezmalo svaki put kada bi se najavljivao dolazak novotarije iz inostranstva). Iz države Perfektarije trebalo je da bude dostavljeno prvih desetak hiljada uzoraka Leka za patnju. Predstojeće objašnjenje verovatno će zvučati čudno ne samo laicima već i stručnjacima za psihologiju, ali nemojte brinuti jer će se uskoro sve samo raščivijati. Lek za patnju se, dakle, nalazi na usb-u. Sadržaj u memoriji istog predstavlja kolektivno nesvesno, ekstrahovano iz nedavno otkrivenog Centra za nesvest u prefrontalnom korteksu velikog mozga preko osamsto hiljada ispitanika. Naučnici nagađaju da bi kolektivno nesvesno moglo zauvek (naravno zauvek) izlečiti depresiju, koja je nerazjašnjenim manevrom izbegla dejstvo Regen depoa, za koji se na početku njegove primene očekivalo da izvrši eradikaciju ne samo smrti već i svih oboljenja, kako telesnih tako i mentalnih. Ipak, nekolicina psihijatrijskih bolesti ostale su nepogođene ovom supstancom, tako da ni potreba za doktorima nije potpuno nestala. Hipoteza naučnika iz Perfektarije je da u kolektivnom nesvesnom leži tolika mudrost da bi se osećaj patnje, kako se u naše vreme naziva loše raspoloženje, pod njenim teretom izgubio bez traga. Fleš sa podacima o kolektivnom nesvesnom bio bi ubačen u otvor na potiljku lobanje, gde je svim jedinkama postavljen nakon prošlogodišnje kampanje i referenduma koji se ticao ugrađivanja Ulaza za usb u mozak jedinke. Slučajno se pogodilo da se broj pristiglih uzoraka Leka za patnju poklopio do poslednje cifre sa brojem stanovnika Bebanova, pa su se oni rado, delimično zbog tromesečnog marketinga a delimično, sva je prilika, zbog svesti o značaju sopstvene uloge u pružanju pozitivnog primera čovečanstvu, prihvatili posla, posluživši kao uzorak za ispitivanje efikasnosti medikamenta.
Stvari su se nakon toga odvijale relativno brzo. Prvo čemu smo svedočili bilo je povećanje nivoa seksualnih odnosa, što istopolnih i istorodnih, to i među različitim polovima i rodovima. Takođe se povećala učestalost sado-mazohizma, zoofilije i panfilije (seksualni nagon usmeren prema svim jedinkama i predmetima). Nivo agresivnosti postepeno se dizao, paralelno sa ekspanzijom seksualnih perverzija, ali su dobri zakoni i organizovanost policije u državi Bebaniji sprečavali rađanje većih nemira. Apsurd je što je paralelno sa povećanjem nivoa agresivnosti građana Bebanova rastao i nivo lenjosti i bezvoljnosti među njima, ali isto tako i gordost, zavist, kao i ljubav prema novcu i materijalnim stvarima uopšte. Stanovnici Bebanova postali su neumereni u svemu, potencirajući u toj meri svoju individualnost da su na kraju doveli do toga da svakome od njih toliko nije prijala egocentričnost onog drugog da najzad više niko ni sa kim nije ni razgovarao, uključujući tu i članove istog domaćinstva. U Bebaniji se usled datih okolnosti javila neka vrsta prećutne zabrinutosti i strepnje zbog glasina koje su stizale iz sada potpuno zatvorenog i izolovanog Bebanova, koje su utihnule nakon što je premijer Perfektarije tokom posete Bebaniji uverio njenog predsednika i stanovnike da su „prema mišljenju stručnjaka iz Perfektarije“ navedene manifestacije očekivane i da će potrajati svega par meseci, nakon čega će građani Bebanova doživeti osećaj blagostanja, savršenog sklada duše i tela, označavajući time novi početak evolucije ljudske svesti, te da mu je drago što je Bebanija kao zemlja u razvoju odabrala da bude na pravoj strani istorije, pruživši priliku revolucionarnoj ideji da ugleda svetlost dana.
Stanovnici Bebanova nisu gotovo uopšte komunicirali međusobno nedeljama, usled rastuće nepodnošljivosti svog bližnjeg, da bi se naprasno, jednog tmurnog ponedeljka, oko nečega neočekivano složili. Neverovatnom brzinom počeli su da grade nekakvu statuu ili kip. Jedinke širom sveta pratile su preko snimaka sa satelita kako konstrukcija u gradnji postepeno dobija obrise nečeg živog, nečeg prelepog, nečeg vrednog klanjanja. Nakon dva nepuna meseca izgradnja u kojoj su učestvovali svi stanovnici Bebanova do jednog privedena je kraju.
Veliko otvaranje Zlatnog teleta, spomenika visokog preko petnaest metara posvećenog novom Božanstvu Bebanova, odigralo se na dan sela. Već od naredne nedelje, svake srede i petka u ponoć, organizovani su „Časovi ljubavi“, tokom kojih su se stanovnici Bebanova molili Zlatnom teletu i obožavali ga, prinoseći mu ljudske žrtve. Odabir žrtve vršio se po principu izvlačenja broja iz bubnja koji se nalazio uz sam spomenik, a svaki učesnik smatrao bi se privilegovanim ukoliko bi od Teleta bio izabran da obavi funkciju tela koje će biti ubijeno zarad zadovoljavanja potreba Božanstva.
Bebanijom se širila tenzija, posebno visok nivo dostižući u obližnjem Bebanovgradu, ali su umirujuće poruke iz Perfektarije o očekivanosti opisanih manifestacija kod ispitanika u ranom periodu po plasiranju kolektivnog nesvesnog u svest pojedinca i njegovoj fuziji sa moždanim struturama odgovornim za razum i emocije uklonile sumnje o potencijalnim neželjenim dejstvima, koje su se pojavljivale tu i tamo u alternativnim medijima države Bebanije. Nedugo zatim u Glavnoj zgradi Uprave sela Bebanova satelitskim praćenjem su registrovani svakodnevni prijemi dvanaest nuklearnih fizičara i drugog osoblja iz dve nuklearne elektrane sela Bebanova. Sastanci su trajali i po nekoliko sati, te su informacije koje su procurele u medije dodatno uzburkale ionako potresenu domaću, ali i stranu javnost. Takvo stanje potrajalo je još tri meseca.
A onda, u noći između sedmog i osmog aprila tačno u dva sata posle ponoći, pravo niotkuda Bebanovo je sravnjeno sa zemljom i spaljeno do temelja. Sutradan rano izjutra usledilo je zvanično saopštenje:
„ Poštovani Bebaničani,
Uzevši u obzir dobijene obaveštajne podatke, koji su ukazivali na kreiranje plana za spravljanje atomskog oružja u selu Bebanovu kraj Bebanovgrada, bili smo prinuđeni da sprovedemo specijalnu operaciju pod nazivom „Eliminisanje nuklearne pretnje iz Bebanije“. Izvinjavamo se zbog eventualnih nelagodnosti. Nažalost, od naših stalnih naučnih saradnika sa „Instituta za primenu tehnoloških izuma u inostranstvu“ dobili smo objašnjenje za neuspeh projekta Lek za patnju. On je usledio zbog nemogućnosti predikcije ambivalentnog ponašanja Senke kolektivnog nesvesnog. Naši stručnjaci su verovali da će plasiranje podataka iz kolektivnog nesvesnog u umove ispitanika prouzrokovati inkorporaciju Senke u ličnosti učesnika studije i finalizaciju procesa individuacije i dostizanja Sopstva, ali čini se da se spletom nesrećnih okolnosti završilo na tome da je celokupna ličnost svakog od ispitanika zapravo postala Senka. Naučnici rade na uklanjanju grešaka u prototipu izuma. Još jednom se izvinjavamo zbog neprijatnosti i uzdamo se u vašu svesrdnu saradnju na projektu Port za paralelne univerzume, koji bi trebalo da izmeni ljudsku percepciju kosmosa zauvek, te omogući čak i najsiromašnijoj jedinki na kugli zemaljskoj luksuzan život njenim transferom u neki od ponuđenih, bogatijih univerzuma. Prihvatanje učešća u ovoj studiji ubrzalo bi Bebaniju u procesu globalnih integracija. Shodno tome nadamo se da će država Bebanija i ovoga puta biti na pravoj strani istorije, na strani progresa. U nadi da ćemo u dogovoru sa predstavnicima vlasti države Bebanije pronaći zajednički jezik oko pristupanja njenih građana ovom projektu budućnosti,
Srdačno,
Predsednik vlade Republike Perfektarije“