Benksi, najzad u Beogradu

 

    Čuveni Benksi u još čuvenijem Beogradu!

Jesmo li sanjali ovaj čudesan dan?

Izgleda da jesmo! Kakva sreća, sreća, radost! 😊

Nedavno je u Beogradu organizovana izložba engleskog uličnog umetnika Benksija. Interesovanje za ovog svetski poznatog i priznatog umetnika, političkog aktiviste i filmskog režisera bilo je toliko među Beograđanima da je izložba koja je trebalo da traje od 1.1.25. do 6.4.25. produžena do 25.5.25. Njegovi su raznovrsni radovi – što stilski, što tematski – bili izloženi na tri nivoa u galeriji Pop-up u Dečanskoj 8.

Benksi najčešće kombinuje grafite sa stensilima (šablon i boja u spreju), radi grafite slobodnom rukom, a ponekad stensile kombinuje sa sloganima, čije su poruke političke, ekološke i antiratne. Radi i plakate, printeve i murale, kao i korice za knjige i omote za CD-e.

Toksična Meri, 2003.

Uprkos ogromnoj popularnosti, Benksi je uspeo da sačuva svoj identitet i svoju privatnost. Zna se da je pre nego što se preselio u London, živeo i radio u Bristolu u Engleskoj, i da ima 51 godinu. Prema BBC-u ime mu je Robin Benks, a prema Gardijanu Robert Benks. Sve ovo još uvek nije i zvanično potvrđeno.

Svojim umetničkim radovima Benksi izražava svoje oštre političke stavove, kritikuje kapitalizam i vlast, licemerje, ratove i terorizam, ispraznost i konzumerizam, glupost i pohlepu, ali i status umetnosti (ko određuje šta je vredno, zašto se umetnost na zgradama i ulicama ne vrednuje na isti način kao umetnost u muzejima) i način njenog izlaganja.

Nepristojni pajkan, 2015.

Ponekad je sarkastičan, ponekad ludački smeo ili humorističan. Ideje su mu lucidne i neponovljive, spojevi nespojivi, a hrabrost vredna svakog pomena.

Kako je, naime, ulična umetnost kojom se bavi, zabranjena, tako je protivzakonito modifikovao ulične znakove, ilegalno štampao vlastitu valutu i nezakonito postavljao vlastita dela u najpoznatije muzeje sveta.

S tim u vezi, ostvario je veliki broj umetničkih podviga: 1) U martu 2005. godine sam je postavio svoje radove u Muzej savremene umetnosti, Muzej umetnosti Metropoliten, Bruklinski muzej i Američki prirodnjački muzej u Njujorku;

 2) U maju 2005. godine Benksijeva verzija primitivne pećinske slike, izrađena markerom na komadu kamena, koja prikazuje ljudsku figuru u lovu na bizona, kako gura kolica za kupovinu, pronađena je kako visi u Britanskom muzeju. Posle otkrića, Muzej je to delo dodao stalnoj postavci;

3) U junu 2006. godine Benksi je uradio stensil golog čoveka kako visi iz spavaće sobe u centru Bristola. Grafit je izazvao kontroverze, pa je bristolska opština prepustila stanovnicima da odluče da li će stensil ostati ili ne. Posle internet diskusije u kojoj je 97% stanovnika podržalo grafit, gradski odbor je odlučio da ostane na zgradi;

4) U avgustu/septembru 2006. godine Benksi je zamenio oko 500 kopija debi albuma Paris Hilton, u 48 različitih britanskih prodavnica ploča u Londonu sa njegovim omotom i remiksima koje je uradio američki muzičar i producent Dendžer Maus.

Njegovi remiksi nosili su naslove poput: „Zašto sam poznata?“, „Šta sam uopšte uradila?“ i „Zašto uopšte postojim?“. Nekoliko CD-a je kupljeno (ostavljen je originalan bar kod) pre nego što su ih prodavnice povukle, shvativši o čemu se radi. Neki su kasnije prodati za 750£ na onlajn aukcijama.

 Na omotu su predstavljene obrađene slike Paris Hilton na kojima je prikazana u toplesu. Ostale slike je prikazuju sa psećom glavom. Sama Paris Hilton izjavila je kako joj imponuje to što je Benksi uradio sa njenim CD-a i kako je i sama pokušala da nabavi jedan.

Benksijeve godine, 2008.

 Benksijevi najčešći motivi su policajci, članovi kraljevske porodice, slavne ličnosti, deca i stariji ljudi, majmuni i pacovi. Ima više od deset miliona pratilaca na društvenoj mreži Instagram. Njegova ulična umetnost, instalacije i radovi prikazani su u Los Anđelesu, Njujorku, Londonu, Vitlejemu i, danas, u Beogradu.

Mnogi kritičari smatraju Benksija Endijem Vorholom 21. veka, u smislu popularnosti, pop senzibiliteta i oštrih društvenih komentara. Benksijeva „Kejt Mos“ omaž je Vorholovim grafikama glumice Merlin Monro i jedno je od najpoželjnijih Benksijevih dela za prodaju.

 

Iseci i beži 1, 2023.

Sarađivao je sa mnogim svetski poznatim uličnim umetnicima, između ostalog i sa Francuzem, Blek Le Ratom, jednim od prvih grafiti umetnika u Parizu, koji se smatra ocem šablonskih grafita (stensila).

Benksijev „Ograđeni hotel“ otvoren je 20. marta 2017. godine u Vitlejemu, gradu koji trpi sve veću izraelsku kontrolu, kako bi se podstakao turizam u Palestini. Slogan hotela je: „Hotel sa najgorim pogledom na svetu“, jer svaka soba gleda na ilegalnu betonsku barijeru koja deli Izrael od Palestine.

Posetite istorijsku Palestinu, 2018.

Benksi je u hotelu ostvario više svojih umetničkih projekata. Hotel služi i kao umetnička galerija, ali i kao kritika stanja u zemlji. Naime, ime hotela „Walled Off“, aludira na lanac luksuznih hotela „Waldorf“, ali i na izraelski zid, koji je udaljen tek nekoliko metara od hotela.

U aprilu 2010. godine FOX televizija i producentski tim animirane serije Simpsonovi hteli su da promene uvodnu špicu pomenute serije. Želeći da se kritički osvrnu na kapitalizam, uticaj velikih korporacija na društvo i sve veću nejednakost u društvu, obratili su se Benksiju, kao nekome ko se svojim umetničkim delima bavi kritikom savremenog društva.

 Tako je nastala uvodna špica kroz koju je Benksi iskritikovao segmente modernog društva, upravo na primeru proizvodnje same animirane serije i promotivne robe vezane za nju.

„Izlaz kroz prodavnicu poklona“ (Exit Through the Gift Shop) dokumentarni je film koji je režirao Benksi 2010. godine. Svoju premijeru doživeo je na Filmskom festivalu Sandens iste godine i nominovan je za najbolji dokumentarni film na 83. dodeli Oskara.

U glavnoj ulozi je Tjeri Geta, poznatiji kao Gospodin Ispranog Mozga (Mr. Brainwash), francuski imigrant koji živi u Los Anđelesu i ne ispušta kameru iz ruke. Tjeri je snimio mnoge ulične umetnike na delu, uključujući Šeparda Ferija i Benksija, ali nije uspeo da uradi ništa sa snimljenim materijalom. Zato je Benksi odlučio da iskoristi njegove snimke za svoj dokumentarac, u koji je uključio nove snimke koji prikazuju Getin uspon do svetske slave.

 Za potrebe projekta „Ljubav dočekuje“ (Love Welcomes), Benksi se udružio sa ženama izbeglicama, koje je angažovao da ručno sašiju otirače, koristeći prsluke za spašavanje pronađene na grčkim plažama. Na otiračima je ručno ušivena reč ’dobrodošli’.

Benksi je sarađivao sa mnogim muzičarima, za čije je ploče i CD-e dizajnirao omote, koji su danas postali kolekcionarski primerci. Njegovi su omoti prikazivani na mnogim izložbama u Švedskoj, Rimu, Đenovi i Beogradu. 

Neki od prvih omota rađeni su za nepoznate bendove, čije pesme nisu postale hitovi. Većina bendova je iz Bristola i uglavnom se bave brejk bit i rep žanrom. Najpoznatiji su oni omoti za Roots Manuva, Blur i Dirty Funker.

 Dismalend je umetnički projekat koji je Benksi organizovao u primorskom gradu Veston na Meru u Somersetu u Engleskoj. Ova tajno pripremljena pop-up izložba otvorena je avgusta 2015. godine, a zatvorena pet nedelja kasnije, u septembru. Posetilo ju je preko 150.000 ljudi. Na njoj je učestvovalo 58 umetnika, uključujući i Benksija, koji je sam finansirao izgradnju izložbe.

Nakon zatvaranja, građevinski materijal korišćen u projektu prenamenjen je u skloništa za izbeglice u Kaleu, na čijim je zidovima Benksi naslikao murale. Izbeglička kriza bila je jedan od ključnih aspekata izložbe, a njen uticaj na buduće generacije bilo je jedno od pitanja koje je izložba postavljala.

  Benksi je izložbu opisao kao „porodični tematski park neprikladan za decu“. Estetika njegovog „nezabavnog“ parka bila je inspirisana serijom slika „Dismalend“ američkog umetnika Džefa Gileta, koji je učestvovao na projektu.

Benksijev performans na aukciji u galeriji Sotsbi 2018. godine postao je jedan od najpoznatijih trenutaka u svetu umetnosti. Performans se odigrao tokom aukcije njegovog dela „Devojčica sa balonom“. Slika koja prikazuje devojčicu koja pruža ruku ka izgubljenom crvenom balonu, prodata je za više od milion funti.

Kada je potvrđena prodaja, sakriveni mehanizam za sečenje papira ugrađen u ram slike automatski se aktivirao i donji deo umetničkog dela počeo da uništava pred zapanjenom publikom. Platno je delimično prošlo kroz sekač, dok je gornji deo ostao netaknut.

 Performansom nazvanim „Uništavanje“ Benksi je iskritikovao komercijalizaciju umetnosti, posebno način na koji se umetnička dela kupuju i prodaju poput robe u okviru tržišta umetnina.

Godine 2003. Benksi je izložio svoj grafit „Svaka slika laže“ (Every Picture Tells a Lie) u galeriji Kunstlerhaus Betanijen u Berlinu, kao deo projekta „Skokovi unazad“ (Backjumps) i izložbe u okviru nje „Ne razmišljaj“ (Do Not Think). Nakon izložbe, zid sa grafitom je prefarban. 

Osam godina kasnije, 2011, američki umetnik Bred Dauni, koji živi i radi u Berlinu, u istoj galeriji realizovao je projekat pod nazivom „Šta leži ispod“ (What Lies Beneath), u okviru kojeg je ponovo otkriven Benksijev grafit iz 2003. godine. Do tada je mnogo puta bio prefarban ili prekriven, pa je na njegovom otkrivanju radio tim restauratora.

Po završetku projekta, Benskijev grafit je skinut za zida, kako bi se rekonstruisala jedna njegova figura ’letećeg pandura’. Preostali delovi ofarbanog maltera stavljeni su u tri posude, izmereni i označeni.

Jaka Prijatelj, antikvar, fotograf i kolekcionar, koji živi i radi u Ljubljani, 2019. godine je od Daunija u zamenu za manji rad IRWIN-a (pokreta i kolektiva slovenačkih umetnika, prvenstveno slikara), došao u posed sve tri posude sa fragmentima Benskijevih grafita.

Sa idejom o Benksiju kao svetitelju savremene umetnosti, Prijatelj je poželeo da postavi relikvijar koji sadrži delove njegovih originalnih dela kao referencu na relikvijare svetitelja koji sadrže delove tela ili njihove lične predmete. Relikvijar je nastao 2024. godine i prvi put je prikazan na Benksijevoj izložbi ovde u Beogradu. 😊

 Ovim sam pregledom spomenula samo ona najpoznatija i najznačajnija Benksijeva dela predstavljena na izložbi u Beogradu. Pored njih moram da izdvojim još neka, meni posebno draga, što zbog umetnika sa kojima je sarađivao, što zbog sjajne ili dirljive poruke, scene ili ideje, koje su na mene ostavile posebno snažan utisak.

Među prvima moram da izdvojim naslovne strane za dve knjige mog omiljenog autora, Nika Kejva: „Kompletni tekstovi pesama 1978–2001“ i „I magarica ugleda anđela“, u izdanju izdavačke kuće Pingvin. 

Zatim moram da navedem i ostale radove: „Benksi protiv Bristolskog muzeja“, „Benksi – umetnost pobune“, „Blur – Trust mozgova“, „Sačuvaj ili izbriši.com“, „Prati svoje nove – Otkazano“, „PARKing“, i već pomenute „Ljubav dočekuje“ i naslovna „Devojčica sa balonom“.

 Velika je šteta ako niste bili na Benksijevoj izložbi. Da jeste, nasmejali biste se od srca nekim njegovim porukama i sloganima, iznenadili biste se njegovoj smelosti da izvrgne ruglu i podsmehu crkvu i veru, političare i slavne ličnosti.

Sa nekim biste se stavovima i pogledima složili, sa nekima možda i ne biste. Ono što je sigurno – ni jedan vas ne bi ostavio ravnodušnim, a to je, verujem, i osnovni cilj umetnosti, pogotovo ulične.

 

 

Tamara Lujak

 

 

Sačuvaj ili izbriši, 2002.

 

Benksi – umetnost pobune

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ograđeni hotel, suvenir, 2017.