Ričard Dad (1817–1886) bio je engleski slikar viktorijanskog doba, poznat po prikazima vila i drugih natprirodnih tema, orijentalističkim scenama i enigmatičnim žanr scenama, prikazanim sa opsesivno sitnim detaljima. Među njegovim najpoznatijim ranim radovima su ilustracije koje je napravio za „Knjigu britanskih balada“ (1842).
U julu 1842. godine, ser Tomas Filips, bivši gradonačelnik Njuporta, izabrao je Dada da ga prati, kao crtač, na ekspediciji kroz Evropu, preko Grčke, Turske, južne Sirije do Egipta. U novembru te godine proveli su iscrpljujuće dve nedelje u južnoj Siriji, prelazeći iz Jerusalima u Jordan i vraćajući se preko divljine Ejn Gedi. Pred kraj decembra, dok je putovao uz Nil brodom, Dad je doživeo dramatičnu promenu ličnosti, postao je nasilan, verujući da je pod uticajem egipatskog boga Ozirisa.
Po povratku u Englesku, u maju 1843. godine, Dadu je dijagnostikovana psihička neuravnoteženost, pa ga je porodica odvela na oporavak u ruralno selo Kobam, u Kentu. U avgustu te godine, uverivši se da je njegov otac prerušeni đavo, Dad ga je ubio nožem i pobegao u Francusku. Na putu za Pariz, Dad je pokušao da ubije saputnika brijačem, ali ga je policija savladala i uhapsila. Dad je priznao da je ubio oca i vraćen je u Englesku, gde je smešten na krivično odeljenje psihijatrijske bolnice Betlem (poznate i kao Bedlam).
Dad je verovatno imao paranoidnu šizofreniju. U bolnici, bio je ohrabren da nastavi da slika. Tako je naslikao mnoge od svojih najboljih slika, uključujući i „Majstorski udarac vile drvoseče“, na kojoj je radio između 1855. i 1864. godine.
