Pol Gistav Luj Kristof Dore (1832-1883) bio je francuski umetnik, grafičar, slikar, ilustrator i vajar. Svoju prvu ilustraciju objavio je kad je imao 15 godina. Najpoznatiji je po svom opusu drvoreza koji ilustruju klasičnu književnost, posebno onih za Bibliju i Danteovu „Božanstvenu komediju“.
Godine 1853. dobio je narudžbinu da ilustruje dela lorda Bajrona. Nakon ovog posla usledili su dodatni angažmani za britanske izdavače, uključujući i novu ilustrovanu Bibliju. Dobio je narudžbine za prikazivanje scena iz knjiga Servantesa, Rablea, Balzaka, Miltona i Dantea. Takođe je ilustrovao Rableovu knjigu „Gargantua i Pantagruel“ 1854. godine.
Godine 1856. proizveo je 12 ilustracija za „Lutajućeg Jevrejina“. Šezdesetih godina 19. veka ilustrovao je francusko izdanje Servantesovog „Don Kihota“, a njegovi prikazi viteza i Sanča Panse postali su toliko poznati da su uticali na buduće čitaoce, umetnike i na ideje pozorišnih i filmskih reditelja o fizičkom izgledu dva lika. Takođe je ilustrovao čuveno delo Edgara Alana Poa, „Gavran“.
Doreove ilustracije za Bibliju (1866) bile su veliki uspeh. Godine 1867. imao je veliku izložbu svojih radova u Londonu. Ova izložba je dovela do osnivanja galerije Dore u ulici Bond u Londonu. Objavio je knjigu „London: Hodočašće“, sa 180 drvoreza 1872. godine.
Stvorio je preko 10.000 ilustracija. Vlada Francuske ga je proglasila vitezom Legije časti 1861. godine. Dore se nikada nije ženio i, nakon smrti oca 1849. godine, nastavio je da živi sa majkom, ilustrujući knjige sve do svoje smrti od srčanog udara u Parizu u 1883. godine. U vreme smrti radio je na ilustracijama za izdanje Šekspirovih drama.
Šira javnost široko je priznala Doreov rad. H. F. Lavkraft crpeo je inspiraciju iz Doreovih ilustracija za „Pesmu starog mornara“. Teofil Gotje je o Doreu izjavio: „Niko bolje od ovog umetnika ne može da da misterioznu i duboku vitalnost himerama, snovima, noćnim morama, neopipljivim oblicima okupanim svetlošću i senkama, čudno karikaturalnim siluetama i svim čudovištima fantazije.“
