Tamara Lujak: Pisci koje volimo a da to i ne znamo: Karel Čapek

  

    Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli u srce kad ste bili mali. Sada je prilika da se potsetimo starih prijatelja koje smo stekli još u ranoj mladosti, kad je nebo bilo plavo, dan vedar, a po koji paperjasti oblak iznad naših glava beo poput malenog cveća u bašti.

 

Karel Čapek

 

Karel Čapek (1890-1938), češki pisac. Školovao se u Brnu, Pragu, Berlinu i Parizu. Bio je doktor filozofije, putopisac, novinar i pisac. Najznačajniji je prozaista između dva svetska rata i najpoznatiji češki pisac izvan granica Češke. Prve književne radove pisao je i objavljivao zajedno s bratom Jozefom. Samostalno je pisao priče, romane, drame, putopise, eseje i feljtone.

Posle studija u Pragu, Berlinu i Parizu, doktorirao je 1915. U početku se bavio novinarstvom, a od 1921. do 1923. bio je dramaturg i reditelj Gradskog pozorišta u Pragu.

Čapek je bio svestran umetnik, pisao je drame, eseje, književne kritike i pozorišne predstave, a bavio se i fotografijom i umetničkom kritikom. Pisao je inteligentno i humoristički o širokom spektru tema.

Njegovi radovi su poznati po interesantnom i preciznom opisu stvarnosti. Najviše je poznat kao pisac naučne fantastike, koju je pisao mnogo pre nego što je ovaj žanr postao zasebna grana književnosti.

Može se smatrati osnivačem klasične naučne fantastike, čija je glavna tema moguća ili alternativna budućnosti čovečanstva. Po ovom motivu Čapek je blizak savremenicima Džordžu Orvelu i Oldosu Haksliju.

    Obrađujući takve teme Čapek je izražavao strah od nailazećih društvenih katastrofa, diktatura, nasilja i neograničene vlasti korporacija. Nastojao je pritom da nađe nadu za ljudska bića. Pisao je i detektivske priče, pripovetke, romane, drame, putopise, eseje i feljtone.

Svetsku slavu postigao je dramom „R.U.R.“ (Rosumovi univerzalni roboti, 1920), kojom je uveo reč robot u češki – i sve druge jezike sveta (sam je tvrdio da je njegov brat Jozef smislio ovu reč).

Započeo je niz utopističkih dela posvećenih problemu opasnosti od naglog razvitka tehničke civilizacije: „Tvornica Apsolutnoga“, „Krakatit“ i „Rat s daždevnjacima“. Tim se delima nametnuo kao tvorac moderne naučno-fantastične književnosti. Bajke je počeo da piše za vreme Prvog svetskog rata, crpeći građu iz narodnih predanja svog rodnog kraja.

Napisao je jedanaest priča kojima se svrstao u osnivače moderne bajke. Za decu je napisao knjige „Poštarska bajka“ i „Dašenjka ili Život šteneta“, prema kojoj je snimljen i crtani film, a s bratom Jozefom dve knjige: „Pripovetke o psiću i mačkici“ i „Dobro se završilo ili debeli dedica, razbojnici i detektiv“.

  

Nastaviće se…