Često se kaže da nije važan pisac već samo delo. Ponekad, možda je samo ponekad važan i pisac. Možda su ponekad njihovi lični životi čudesniji od priča koje su pisali. Možda su vas, a da to niste ni znali, dirnuli u srce kad ste bili mali. Sada je prilika da se potsetimo starih prijatelja koje smo stekli još u ranoj mladosti, kad je nebo bilo plavo, dan vedar, a po koji paperjasti oblak iznad naših glava beo poput malenog cveća u bašti.
Karlo Kolodi
Karlo Lorencini Kolodi (1826-1890) italijanski је književnik, autor čuvene bajke o Pinokiju. Rođen je u Firenci. Otac Domeniko bio je kuvar, a majka Anđela Orcari, radila je kao služavka.
Pseudonim Kolodi, Lorencini je izabrao po selu koje se nalazilo u Toskani, rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Po završetku škole, Kolodi se školovao za sveštenika, ali se zapošljava kao prodavac knjiga. Ubrzo počinje da se bavi politikom, zahvaljujući širenju pokreta za ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postaje novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. godine „Ulične svetiljke“, ubrzo je ukinut, po naredbi Toskanskog Vojvode. Ponovo je pokrenut 1860. Njegov drugi list „Čarka“, imao je više sreće. Po ujedinjenju Italije, 1861. prestaje da se bavi novinarstvom.
U periodu od 1856. do 1887. piše više knjiga, ali tek pred kraj života stiče slavu. Dečjom literaturom počinje da se bavi 1875. godine, prevođenjem Peroovih priča, poput „Uspavane lepotice“ i „Mačka u čizmama“. Godine 1876. piše delo „Đanetino“, inspirisano delom Aleksandra Luiđija Paravićija „Đaneto“.
Knjiga o Pinokiju prvobitno se zvala „Priča o lutku“ i izlazila je u nastavcima u prvom italijanskom dečjem časopisu „Žurnal za decu“, iako prvobitno nije bila namenjena deci. Po izlasku iz štampe, knjiga je preimenovana u „Pinokijeve avanture“. Danas je u svetu poznata i pod imenom „Pinokio“.
Pinokio je drveni lutak stolara Đepeta, koji je živeo u jednom selu u Toskani. Sanjao je o tome da postane pravi dečak. Često je bio sklon lažima, pa mu je zbog toga rastao veliki nos. Na kraju bajke postao je pravi dečak.
Knjiga, prvobitno namenjena odraslima, imala je samo prvih 15 glava današnje knjige. Kako se izdavaču nije svideo kraj, koji je po njegovom mišljenju bio surov, uspeva da nagovori Kolodija da ga promeni. Kolodi je, umesto da promeni kraj, nastavio da piše nove glave (od 16 do 36), zahvaljujući kojima od prvobitne zamisli da bude knjiga za odrasle, postaje knjiga za decu.
Crkva je iznela svoje neslaganje sa tekstom, tvrdeći da može da izazove pobunu. Prva skicirana verzija knjige pojavljuje se 1883. godine. Crteže je radio Enriko Macanti. Po ovoj knjizi Volt Dizni je snimio 1940. čuveni crtani film „Pinokio“.
Kolodi je umro oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti, osnovana je nacionalna fondacija koja nosi njegovo ime i park posvećen Pinokiju.
Nastaviće se…