Slobodan Tišma nesumnjivo predstavlja autentičnu i jedinstvenu pojavu na umetničkoj sceni. Teško ga je odrediti. Samosvojan je i svestran. Umetnički krajolik, po kome radostan luta rečima, iscrtava još od ranih šezdesetih godina prošlog veka.
Počeo je kao pesnik, bio je konceptualista, "nevidljivi umetnik" i rok muzičar u bendovima "Luna" i "La strada". Trenutno je prozni pisac, a ponekad izvodi i minimalističke performanse. Navlačeći različite maske prelazio je iz jednog umetničkog prostora u drugi, narušavajući stereotipe i stvarajući od sopstvene egzistencije estetski fenomen. Uporište mu je margina. Preko drveća i okeana komunicira sa univerzumom. Voli igru razotkrivanja i ponovnog skrivanja. Istrajni je šetač. Nečujnim korakom svakodnevno iskrsava na krivinama Novog Sada, tragajući za sopstvenim užitkom. Kao ni njegovi literarni zapisi, ni ovaj filmski, nema formalnu zaokruženost i celovitost. Pita se: Ko je Slobodan Tišma?
U filmu osim Slobodana Tišme govore i umetnici Čedomir Drča, Sabolč Tolnai, Andraš Urban, Siniša Tucić, Aleksandar Zograf, Aleksandar Davić i drugi.
Dokumentarni film „Maske" imao je regionalnu premijeru na Međunarodnom festivalu dokumentarnog rok filma DORF 2015.
Film je nastao u koprodukciji "Kontraplana" i "Pankerice", a realizovan je uz pomoć Sekretarijata za kulturu i informisanje AP Vojvodine i Televizije Klasik iz Zagreba, koja je Brankici Drašković pre dve godine dodelila nagradu za najbolji scenario rok dokumentarca.
Branica Drašković je autorka brojnih dokumentarnih filmova. Između ostalih, uradila je muzičke dokumentarce o rok grupama „Boye" i „Obojeni program".
Izbor iz filmografije: „Boye: Prvi pravi ženski zvuk" (2009), „Neispričane priče" (2008), „Meškarke" (2008), „Drugom stranom" (2006), „Da li je to čovek ili je mašina?" (2005), „Opsada Tvrđave" (2003), „Kad se neko nečem dobrom nada" (2001)