Kazuo (Hiroaki Kawatsure) i lepuškasta Aki (Tsugumi Nagasawa) se, nakratko posle upoznavanja, baš z´gledaše jedno u drugo. Zaljubljenim golupčićima leptirići iz stomaka zamagliše percepciju, jer ne primetiše oni da se jedan jezivi stranac (Shigeo Osako) takođe zgledaše – koliko u jednog toliko i u drugog. Posle uspešnog nokautiranja čekićem, ljubavnici se bude u tamnici. Prosvetiteljsku lutku na trociklu sa baritonskim glasom i obojenim obrazima tražimo uzalud, ali u ovoj priči nema mesta za igrarije, sam kidnaper po sebi je već jedared vrlo logoreičan tip. Bezimeni psihopata, za kojeg se u toku njegovog predstavljanja ispostavlja da je doktor medicine i pritom u svakom trenutku maksimalno fokusiran na uljudno i nežno obraćanje sagovornicima, ubrzo otkriva svoju motivaciju.Sa „kolegom“ Džonom Krejmerom, čije hipokritično baljezganje o tamo nekim životnim normama, bar u mojim očima, sa životnim normama zapravo ima veze koliko i vizija jednog Željka Mitrovića o kvalitetnom televizijskom programu, istančani otmičar nema ničega zajedničkog. Dobri doca cilja samo na jednu banalnu stvar: sopstveno (seksualno) uzbuđenje! Svemujebem, ipak ga još ima, dobri stari klasični psihoseksualni manijak! Međutim, malo ekskluzivnosti i u njemu tinja, jer da bi mu limbični sistem „eksplodirao“, potrebni su mu dvoje ljudi u ljubavi koji bi bukvalno umrli jedno za drugo. Oooooukeeej, povlačim ono sa „klasičnim psihopatom“… Taman kad se opasuljiš od toliko retorične podmuklosti, počinje deo radnje gde te sve više i više pitaš da nisi leventualno pustio neki novi deo „Guinea Pig“ serije…
Čuvenu diskusiju o smislu i/ili ne-smislu (modernog) „torčr porn“ žanra i samu po sebi slobodno možemo nazvati torturom. Samo se pridružite nekom filmskom forumu i sve će vam biti jasno. Da li bi svet bez ovakvih tvorevina bio neki bolji svet? Možda, iako se uvek treba prisetiti kako su svakodnevni realni horori beskonačno užasniji od bioskopsko fiktivnih, a za svakog ko ne ume da razlikuje fikciju od stvarnosti je i na jedan i na drugi način kasno za sve jer - Stop, stani, Svetovide. Izvini se za ovo praznoslovlje u zadnjoj rečenici, jer bez obzira što ti je u krvi da uvek braniš kinematografiju i generalno umetnost, nisi ovde da sa tvojom egzistencijalnom krizom smaraš druge ljude koje već dovoljno smara sopstvena egzistencijalna kriza. Sori, foulks. Kad smo već kod termina umentosti, zasigurno su već mnogo mudrije glave od moje visprenije objasnile da u umetnost spada baš ono sve i svašta, pa na kraju krajeva zašto ne bi i (pogani) filmovi ovakve vrste. Zar se čovek nije od vjek vjekova rado bavio mukom, bedom izlaganjem mezenterijuma & Co. na videlo? Samo pročitajte neke segmente znate već koje Knjige nad knjigama, ili bacite pogled na neke slike Hijeronumusa Boša. Ili pustite „ružičastu televiziju“ (Svetovide, mani se ovog indolentnog ponašanja, zadnji te put opominjem!).
Dela kao „Testera“, „Hostel“ ili naravno i „Gurotesuku” (originalni, nekako melodični, jelte, japanski naziv) nisu razlog zasto ovaj svet degeneriše sve više i više u jedno sumorno i hladno i jebeno užasno mesto za život . To zahvaljujemo suporterima „svetih knjiga“ (jebite se svi vi koji nosite bradetine, svi do jednog se jebite!). I Angeli Merkel. I „ružičastoj televiziji“ (Željko, vidi zadnju zagradu, to važi i za tebe, mamlaze jedan). Izvinjavam se još jednom, ne znam koji mi je dugajlo danas, ali mislim da sam vas stvarno dosta smarao jeftinim, ehm, „filozofiranjem“. Sledeći ću se put suzdržati da bacim pogled na dnevnu štampu pre nego sto zapišem misli o nekom filmskom ostvarenju. Verovatno ne bi škodilo da to nikad više i ne uradim, jer aumaterinu, Svetovide, opet počinješ?!
Naposletku mogu reći, da svakom ko jamči da je u posedu bar nečemu nalik zdravom razumu a pored toga nije odbojan da odgleda film u kojem ljudi drugim ljudima odrezuju bradavice i tuku eksere u testise bilo to zbog egzaminacije sopstvene „filmske granice“ ili puke radoznalosti il´ ´bem li ga zašta već, „Grotesque“ će držati pažnju do kraja. Garantujem. Bez obzira što, sa narativne tačke gledišta gledano, u suštini nema nikakve narativne supstance, ali su zato scene mučenja “do jaja”. Bukvalno. U slučaju da takve slike nekog ostave ravnodušnim, onda ne znam, nek´ pusti “Zadrugu”. (Svetovide, aman bre čoveče!). (Svetovide, ti si definitvno izgubljen slučaj, kad i u filmskim recenzijama vodiš sam sa sobom prepirke). (Znam.).
Svetovid Svarožić