Priču koja sledi moram da vam ispričam, kako se dobrota ne bi zaboravila.
Moj muž, Petar, svake nedelje ide u nabavku u „Tempo“, u Bačvanskoj, na Pašinom brdu. Tokom kupovine, ima običaj da torbicu, sa novčanikom i dokumentima, okači na kolica koja uzme na ulazu. Tako ima slobodne ruke pri uzimanju namirnica sa polica. Nakon što pazari, kolica vrati, sedne u auto i doveze se kući.
Tako je, pre nekog vremena, bio u kupovini.
Pazario je po običaju, kupljene stvari spakovao u kola, kolica odgurao na predviđeno mestu uz parking, i dovezao se kući. Tek kad je pružio ruku da iz torbice izvadi ključeve, pred ulazom u stan, shvatio je da nema torbicu u kojoj ih, uz sva moguća dokumenta, drži.
Očajan, misleći na sve peripetije oko vađenja novih dokumenata, seo je u kola i vratio se u prodavnicu. Pogledao je da torbica slučajno još ne visi na kolicima. No nje nije bilo. Tek tada je shvatio svu ozbiljnost situacije. Za svaki slučaj, raspitao se i kod zaposlenih nije li je neko pronašao. Kako to nije bio slučaj, sav očajan, misleći samo na oglašavanje kartica nevažećim, vađenje nove lične, nove saobraćajne i da ne nabrajam više, gluv i slep za sve što se dešava oko njega, pošao je ka kolima.
U međuvremenu, ne znajući šta ga je snašlo, meni neko nepoznat, i nenajavljen, zvoni na vrata stana.
Otvaram i zatičem visokog momka, koji pita da li je Petar tu. Objašnjavam kako je u prodavnici i da će doći svakog trena. U tom času, mladić objašnjava razlog svog dolaska: pronašao je njegovu torbicu zakačenu za kolica, pa kako ima tih mogućnosti, bio je dovoljno slobodan da se o njegovoj adresi raspita i donese mu torbicu na vrata.
Zatečena, iznenađena, i potresena, ne znam šta da kažem.
Znam da će Petar da se živ pojede što je torbicu izgubio, pa ga zovem na telefon, radosnu vest da mu javim. Moj muž, oduševljen, sa vidnim olakšanjem viče: „Časti momka!“ A ja ponavljam poziv da uđe u kuću i posluži se makar pićem. „Žurim“, odgovara, „dete me čeka u kolima.“ Stignem jedva za njim da viknem: „Ni za ime vas nisam pitala!“
„Bojan“, dovikne pre nego što u lift uđe.
Za Bojana, da ih više takvih bude na ovom svetu!
