Apsolvent psihologije, zaljubljenik u filozofiju, ezoteriju, majstor realnog aikidoa i jedan od stubova Društvenog centra „Krov“, Kosta Talbić ujedno je i selektor i organizator Angažovanog etnografskog festivala „Vizantrop“, voditelj povremenih radio emisija i podkasta „Metafizika“ i, kako sam kaže „uživalac avangardne muzike i filmova i svega što oni proizvode u ljudima koji ih ne slušaju ili ne gledaju“.
Povod za naš razgovor je rad i borba DC „Krov“ za očuvanje andergraund kulture i slobode mišljenja i stvaranja, ali i petogodišnjica njihovog junačkog rada i postojanja. Sve se dobre priče brzo šire, pa se tako i rad „Krova“ razgranao: revije domaćih i horor filmova, ciklus autorskih i eksperimentalnih filmova, predavanja, radionice, performansi… dok je po koncertima i muzičkim večerima „Krov“ nadaleko čuven u gradu. Nešto više o tome reći će nam Kosta, jedan od (do)nosioca kulturnih promena kod nas.
Kad ste i sa kojim ciljem osnovali DC „Krov“?
„Krov“ je nastao kao i sve što nastaje, od ideje, a ta ideja je bila antropološka u biti. Čovek je njeno usmerenje, a kamera njen alat. „Krov“ je primarno trebalo da bude centar za istraživanja i predavanja iz antropologije, vizuelne antropologije.
Te smernice su i dalje ideje vodilje u Društvenom centru „Krov“, sa organizacijama VAC (Centar za vizuelnu antropologiju), „Vizantrop“ (Festival angažovanog etnografskog filma) i CED (Centar za etno-muzikološke delatnosti).
Ali ubrzo nakon njegovog osnivanja 29. februara 2020. godine, „Krov“ je izrastao u mnogo više od onoga što je prvobitno planirano. Ubrzo su krenule projekcije filmova, i predavanja, muzičke večeri, preformansi, pa umetničke rezidencije, radionice i festivali.
„Krov“ je počeo da okuplja ljude iz kompletno različitih struka, i da ih ujedinjuje kroz kreativne projekte, i slobodu koja je sine qua non opstanka ideje „Krova“. Ceo prostor opstaje kroz volonterski rad i donacije i kao takav je jedan od specifičnijih u Beogradu i šire.
Relja Pekić Carić, Ana Cvetković, Nikola Radeka, Anđela Dostanić i ja smo stara garda, i dve nove ’’krovadžijke’’ Milica Knežević i Anđela Rupić. E sad, kada sam ih tako lepo nabrojao, mogao bih da krenem da pričam o njima, ali mislim da bi to zahtevalo upitnik za sebe. Ali reći ću da su svi antropolozi ili budući antropolozi, sem Nikole koji je etnomuzikolog i mene, apsolventa psihologije. Pored toga mogu da kažem da su neumorni kreativci, promoteri znanja, slobode i prijateljstva, a to su stubovi koji drže naš Krov tu gde jeste.
Kako se postaje vaš saradnik?
Proces selekcije je veoma rigorozan, i kao i u velikim kompanijama sadrži se u nekoliko krugova. Naravno da ne, cela poenta je u tome da ko želi da postane naš saradnik, to može da uradi tako što će ili poslati poruku na neku od društvenih mreža ili doći direktno i popričati sa nekim od nas, stvarno ništa komplikovano.
Naravno, što se tiče pravljenja događaja to ide jednostavnije, popričamo, čujemo ideju, koncept i ako mislimo da je to u duhu Krova dozvolimo/pomognemo u realizaciji. Kada sam došao u Krov, recimo treći put, rekao sam Relji: „E brate mnogo mi se sviđa prostor i energija, je l’ bih mogao da puštam ovde filmove?“ i ostalo je istorija, ha! Naravno da smo popričali o konceptu i ideji iza toga, ali šta se gleda najviše je zapravo ideja, energija i namera iza te želje.
A ako neko želi da postane saradnik u smislu deo organizacije i vođenja celog prostora, to je već pitanje za malo veću diskusiju sa svim članovima Kolektiva, jer sve odluke koje donosimo, donosimo zajedno, jer to je značenje kolektiva.
Programi su jedna neprestana ekspanzija, naravno postoje i oni „standardniji“ programi, a postoji i ogroman broj programa koji su „kalendarsko zavisni“, tipa Nove godine, Krovđendani, Vizantrop Predfestivalski Program, Korvne Olimpijske Igre Festum, i naravno programi koji se ponavljaju po dogovoru sa programatorima :)
Mnogo programa je bilo u Krovu za ovih pet godina. Pokušaću da izvučem iz glave što više, al’ nek mi oproste oni koje sam zaboravio, ako ih ima a biće ih. Što se tiče muzike dva klasika DC Krova su „Slivnik“ (gde se slivaju elektronski žanrovi poput sintvejva, jugovejva, francuskog novog talasa, i drugih žanrova za koji je, uz našu ispomoć, bio zadužen Nikola Radeka) i „Krovodram“ (mislim da je jasno koja je muzika ovde), koji su obeležili jednu muzičku epohu Krova, svakako, a verujem i šire, i nadam se da će nastaviti istom parom (sa većom parom). Naravno, tu je bilo još raznih muzičara, od svirača Uda, eksperimentalne muzike, improvizacija uživo, džemova (otvorenih) , bluza, pa na dalje u beskraj.
Što se filmova tiče, rekao bih da je moja malenkost dala određen gas Krovu, pa su ti “petkovi“ postali poznati kao „Kostin Petak“, vrlo kreativno ime koje je skliznulo u svoju formu kroz šaljivu upotrebu fraze „kad će opet Kostin Petak“.
Tu je bilo mnogo ciklusa, od azijskog, animiranog, blisko istočnog, avant-gardnog, i drugog filma, da je već teško setiti se svih. Tu je naravno i Etnografski klasik Relje Pekića koji nam daje jednu paletu filmova koji predstavljaju klasike vizuelne etnografije, što je nešto na šta nećete naleteti tek tako, a kamoli naći sve ono što nam Relja priređuje. Tu je „Preložur“ Nikole Radeke, gde prelo kao primer solidarnog rada pri obavljanju društveno korisnog posla služi prvo međusobnom upoznavanju kroz razgovor o nama i poreklu naših roditelja i dalje, i onda kroz muziku koju volimo spajamo sve u jedan veliki miks poznat kao Preložur.
Tu je naravno i grupa koju sam krstio „Podkrovlje“, grupa poeta, književnika i umetnika, koji prave poetske večeri i večeri posvećene našim književnicima, još jedan redovan doprinos kulturi vredan spomena.
I tu su naravno naši dragi VIR-ovi, tj. Veče društvenih igara i razonode, što je isto jedan od redovnijih događaja u DC Krovu. E sada naravno što se tiče preformansi, predavanja i ostalih umetničko-edukativnih radionica, festivala filma, bilo ih je previše da bih uspeo ovde da ih sve navedem – pre bi me verovatno izdalo sećanje pre nego word.
Šta je Filmožur?
Postoji jedna uočena regularnost koja se javlja s vremena na vreme, a to je da jedan broj ljudi dođe na žurku, a ne dolazi na filmove ili kulturne događaje, što je naravno neminovnost otvorenog prostora, ali malo remeti ceo koncept ideje Krova – to je mesto za slobodno širenje znanja i kreativnog ispoljavanja, dok nismo stranci žurkama, volimo da ljudi koji dolaze budu ljudi koji i inače dolaze na događaje i na taj način svojim prisustvom doprinose zajednici. Zato smo počeli da smišljamo koncepte povezivanja žurki ili muzičkih večeri sa drugim konceptima, Fimložur, Preložur, Virofilm, Virožur, itd.
Koliko je već autora, ceniš, prošlo kroz „Krov“?
Ako računamo događaje, možemo videti da je Krov bio domaćin preko 400 događaja među kojima postoje i mini festivali, krovđendani, predfestivalski program Vizantrop festivala, koji umeju da traju i po nedelju dana, a i duže, zato je nemoguće napraviti tu procenu, ali ako bih pokušao, rekao bih preko 150 od kojih neki i više puta.
Koja su tebi najupečatljivija gostovanja bila?
Ovo je kao kada pitate roditelje koje dete više vole, dati odgovor na to je vrlo teško, ali izdvojiću jedan događaj koji nije bio klasično gostovanje, već „Kostin Petak“ koji je bio jedan od najposećenijih. Bili smo zbunjeni otkud toliko ljudi u Krovu na filmu. Nakon projekcije desilo se ono što je najlepše kada se desi, veče je neplanirano preraslo u nešto što može da se definiše kao žurka, ali je zapravo više bila atmosferska promena u smeru đuskanja uz muziku. Veče je poznato kao The Triplets from Krovvile (The Triplets From Bellville).
Kako ste proslavili pet godina postojanja?
Svake godine na Krovđendan napravimo Krovđendan! Možda zvuči cirkularno, ali prvo je rođendan Krova, a drugo je sve ono što se desi za to vreme. Obično se osmisli program koji traje nekoliko dana, gde se ono što se dešava tokom cele godine, predstavi u tom periodu od nekoliko dana, znači predavanja, performansi, filmovi, večeri džemovanja, Vir, Slivnik, Preložur, i sve drugo što nam padne na pamet što nije do tad.
Reci mi nešto više o radio „Krovu“. Kakvu ste vrstu muzike puštali: elektronsku, džez, rok i…
Ideja je bila da taj radio bude nešto unikatno, bez pompe, ali da muzika i program koji ide neće biti nešto što može da se čuje na svakom radiju koji uključite. Nije bilo žanrovskih ograničenja, ali recimo da je bilo najviše džeza, roka, afričke muzike, eksperimentalne, pa i ostalih, i naravno podžanrova svih spomenutih žanrova.
Ideja je bila da je svako od nas slobodan da ubacuje muziku za koju misli da bi išla dobro uz ono šta predstavlja Radio Krov, što opet predstavlja neki vid harmonije između slobode svakoga od nas. Pored toga nekolicina nas je vodila par muzičkih emisija, bilo je strimovanja predavanja iz Krova i nekih gostovanja, ali na žalost radio je ugašen zbog nekih nesuglasica – ali postoje planovi da se pokrene opet.
Vodiš podkast „Metafizika“. Zašto metafizika? Ko su sve bili gosti u tvojoj emisiji?
To je jedna od tema koje su meni jako bitne, vezane za moju sliku sveta. Druga stvar je što je podkast u saradnji, tj. čak bih i rekao pod pokroviteljstvom (no pun intended) izdavačke kuće Metaphysica. Gosti su zaista raznovrsni, bilo je istoričara, matematičara, lingvista, filozofa, i u suštini zaljubljenika u metafizičku literaturu.
Produkcija je bila u maloj pauzi, jer pored pomoći Relje Pekića u snimanju, ideje, dogovaranja, video i audio obrade materijala, titlova, sve radim sam, pa to ume da oduzme dosta vremena. Ali u planu je nova epizoda u skorije vreme, jubilarna deseta!
Vodiš Angažovani etnografski festival „Vizantrop“. Zašto je danas antropologija važna? Ko su sve bili gosti Festivala?
Pa isto pitanje bi moglo da se postavi za bilo koju humanističku nauku, zašto su bitne, i odgovor bi bio verovatno malo cirkularan – pa zato što se bave čovekom. I naravno, kao i psihologija i sociologija, daju nam uvid u jedan tip znanja o čoveku. Možda mogu da kažem da je antropologija neki vid mosta između psihologije i sociologije, te nam daje uvid za sebe.
To može da se vidi i po kategorijama koje festival ima: Studentski film, Žensko stvaralaštvo, Ekologija, Zajednica i jednakost. A što se tiče gostiju festivala, neki prosek je da svake godine imamo po nekoliko njih, iz raznih delova sveta.
Tu su i radionice Igora Čoka, koji često učestvuje u predfestivalskom programu i kasnije sa izložbom za vreme festivala. Predstavljao se i Festival SEF iz Zadra, kao i neke filmove koji su bili na njihovom festivalu. Treba spomenuti predavanje Branislava Stevanića o urbanim aspektima etnomuzikologije, film sa ŠVA (Međunarodne Škole Vizuelne Antropologije), i sa Marmarskih ostrva u sinergiji Galimi Çınarlı Rural Development-a, Adadajiz Hub-a i VAC-a, a prikazivani su i filmovi koji su snimljeni u sklopu radionice koja je održana na Marmarskim ostrvima.
Postoji naravno još veliki broj gostovanja, jer svake godine gledamo da dovedemo nekog novog i da program bude što raznovrsniji, a kako nam dolazi i ova Nova godina, stižu i novi izazovi, ali sa njima i nova gostovanja!
Kao neprofitabilno udruženje sigurno imate finansijskih problema. Kako se sa njima borite?
Pa to jeste glavni problem i pretnja udruženjima kao što su naša. Iako zarada sama po sebi naravno nije poenta, ona je neophodna, jer jedino kroz nju možemo da opstanemo, jer postoji ogroman broj vidljivih, i naravno skrivenih troškova.
Izvori su umetničke rezidencije, tehnološke rezidencije, radionice, ali glavni izvor prihoda su donacije koje primamo na događajima koje organizujemo, koje naravno nisu uvek dovoljne, pa se često i iz našeg džepa dodaje da se pokriju neke osnove.
Iako je sve na volonterskoj bazi postoji neminovnost troškova, koje je nemoguće pokriti drugačije osim novcem.
Planovi za budućnost?
Planovi su naravno da se bude još aktivniji sa događajima, kreativniji i raznovrsniji, a to znači da se nađe još ljudi koji bi sarađivali sa nama, ne samo kroz događaje tj. pravljenje događaja, već i kroz organizaciju i koordinaciju celog Krova, jer dosta nas ima određeno slobodno vreme koje posvećuje Krovu, a nekad se traži više od toga.
Saveti kolegama?
Da bi nešto ovako funkcionisalo, raspodela obaveza treba da bude jednaka, jer u skladu sa time će ići i osećaj važnosti. Ne mora svako da radi istom merom stalno, ali sveukupni doprinos treba da bude izbalansiran, to je najbolji način za opstanak.
Druga stvar je da ako-kada krene zarada, bude ravnomerno raspoređena, ili ako ona nije primarna, da se uzme simbolična svota, a ostatak da se uloži u prostor i događaje. I poslednje je, ali ne i najmanje bitno, da se priča o svemu – otvorena komunikacija je ključ, jer sve što se ne kaže, a misli se i oseća, isplivava ili kroz delo ili kroz priču koja nije inkluzivna i stvara razdor.
Razgovor vodila
Tamara Lujak
No comments:
Post a Comment