Tamara Lujak: Fantastika u slikarstvu: Rene Magrit

 

Rene Magrit (1898-1967) bio je belgijski slikar. U umetničkom radu bio je naklonjen prevashodno nadrealističkom stilu. Poznat po predstavljanju običnih stvari u nadrealnom kontekstu, Magrit je stvorio sintezu horora, komedije i misterije, podstičući najrazličitija tumačenja njegovih dela. Predstavljao je jednog od najistaknutijih nadrealističkih slikara i veoma je uticao na kasnije likovne pravce i poimanje vizuelne umetnosti.

 

Njegova majka, Regina, udavila se kada je Rene imao samo 14. godina. Mnogi istoričari umetnosti i Magritovi biografi povezuju smrt njegove majke sa reprezentacijama ljudskog lica koje zaklanja određeni predmet, prisutne kao motiv na mnogim njegovim slikama. Neki su prihvatali narativ po kome je mladi Magrit prisustvovao izvlačenju tela njegove majke iz reke – deo haljine prekrivao joj je lice. Ta priča navodno je potekla od porodične služavke, ali se i dalje takvi motivi na njegovim slikama dovode u vezu sa smrću Regine Magrit. Neki autori smatraju da se trauma iz detinjstva kakvu je proživeo Magrit ne treba uzimati za glavnu prizmu tumačenja njegovih slika, ističući kako takav pristup nužno dovodi do pojednostavljenog shvatanja njegove estetike i dela.

 

Magrit je 1916. godine otišao u Brisel, da bi tamo otpočeo svoje likovne studije na Kraljevskoj Akademiji Lepih Umetnosti, koje će pohađati do 1918. Samo školovanje ga nije previše zainteresovalo, ali je bio izložen novim stremljenjima u tadašnjem slikarstvu, pre svega futurizmu i kubizmu. Nakon kratkotrajnog iskustva u likovnoj akademiji, Magrit se neko vreme bavio crtanjem plakata i skica u funkciji dizajnera koju je obavljao za jednu firmu.

 

Reprodukcija slike „Ljubavna pesma“ (1914) Đorđa de Kirika opčinila je Magrita svojim kontrastom i suprotstavljenošću klasičnih elemenata modernim (klasična bista i gumena rukavica) kao i nejasnom granicom između sna i jave, s čime se slika poigrava. Svi ti elementi postaće neke od prepoznatljivijih odlika nadrealizma kao umetničkog pravca, kojima će u slikarstvu veoma doprineti Magritovo stvaralaštvo. Uticaji de Kirika ogledaju se i u premeštanju akcenta sa formalnih problema slikarstva, na poetični sadržaj, predstavljen iluzionističkim stilom, koji je Magrit primenjivao u većini svojih dela.

 

Magrit je svoju prvu samostalnu izložbu održao 1926. godine u Briselu. Likovni kritičari toga doba nisu prvobitno imali pozitivne reakcije na Magritovo delo, i on se sa zajedno sa svojom ženom naredne godine preselio u Pariz, koji je predstavljao centar umetničkog života u Evropi krajem 19. i početkom 20. veka. Grad je ponudio Magritu nove mogućnosti kada je razmena estetskih uticaja i pogleda na umetnost u pitanju.

 

Tamo je upoznao neke od vodećih figura nadrealističkog pokreta, koji je bio u nastajanju, kao što su pesnik Andre Breton i slikar Maks Ernst. Magrit će 1928-29. godine naslikati jedno od svojih najpoznatijih dela, kada u nadrealističkom maniru bude dovodio u pitanje autoritet verbalnih i vizuelnih mogućnosti reprezentacije stvarnosti, delo pod nazivom „Obmana slika.” Čuvena je rečenica koju je Magrit smestio ispod lule prikazane na slici, a koja glasi: „Ovo nije lula” koja najbolje oslikava težnje nadrealističke umetnosti, kada je koncipiranje stvarnosti na umetničkom delu u pitanju. Navedena rečenica, kao i sama slika postali su jedan od najprepoznatljivijih simbola nadrealističkog pravca u slikarstvu i umetnosti uopšte.

 

Magrit je tridesetih godina doživeo uspon i veću popularnost. Izlagao je 1936. u Njujorku, naredne 1937. godine naslikao je jedno od svojih najpoznatijih dela „Zabranjena reprodukcija”, a 1938. godine je izlagao u Londonu. Sve je to uticalo na veliki porast vidljivosti umetnika do tada poznatog pre svega u krugovima evropskih nadrealista. Tokom četrdesetih godina Magrit je stvarao u „renoarovskoj” fazi, što odudara od njegovih pogleda, s obzirom da se celog života držao prevashodno iluzionističkog stila. Taj period njegovog stvaralaštva odlikuje se impresionističkim stilom, najbolje reprezentovanim na „Zabranjenom univerzumu”.

 

Nastavio je aktivno da slika i izlaže širom sveta tokom pedesetih i šezdesetih, kada počinje da vrši sve veći uticaj na mlađe generacije umetnika, koji formulišu nove poglede i pokrete u oblasti likovne umetnosti. Iz tog perioda potiču neka od estetski i misaono najintrigantnijih dela, kao što su čuvena „kiša” uniformno obučenih i bezličnih ljudi, karakterističnih za celokupno Magritovo slikarstvo, koja zasipa grad koji se nazire u pozadini „Golkonda” (1953) ili u istom maniru prikazan anonimni čovek, sa jabukom koja mu prekriva lice „Sin čoveka” (1964), takođe motiv karakterističan za celokupni opus, autobiografskog tipa.

Rene Magrit preminuo je 1967. godine u 68. godini života. Radi baštinjenja njegovog stvaralaštva, koje ima opšti značaj za razvitak slikarstva u 20. veku, 2009. godine otvoren je Magrit Muzej u Briselu.

 

Rene Magrit je ostvario izuzetan uticaj na slikarstvo i vizuelne umetnosti 20. veka. Gotovo je nezaobilazan faktor kada je nadrealističko slikarstvo u pitanju, iako nije prihvatao sve elemente nadrealizma. U poimanju nadrealnog u likovnim umetnostima dao je ogroman doprinos, koji se meri sa uticajima slikara kao što su Salvador Dali ili Maks Ernst.

Njegov širi međunarodni uticaj u svetu umetnosti je najviše došao do izražaja šezdesetih godina 20. veka. To je period nastanka pravaca kao što je pop art, koji su se ugledali na svoje nadrealističke i dadaističke prethodnike. Svi značajniji predvodnici pop art pokreta navodili su uticaj ili na neki način referirali na Magrita, uključujući umetnike kao što su: Endi Vorhol, Džasper Džons i Roj Liktenštajn. Pogotovu je u okvirima konceptualne umetnosti akcentovan značaj koji je Magrit na svojim slikama pridavao rečima. Tačnije njegova „lingvistička koncepcija” umetnosti, shvatanje koje rečima pridaje podjednak značaj kao i vizuelnim simbolima, kada je likovna umetnost u pitanju.